Велике беле ајкуле суочене са изумирањем у Медитерану

Како су навели неке од најугроженијих врста – укључујући велике беле ајкуле – продају се на рибљим пијацама у Северној Африци, преноси Би-Би-Си. Велике беле ајкуле су једна од више од 20 врста медитеранских морских паса заштићених међународним правом, што значи да су њихов риболов или продаја илегални, међутим, праћењем рибарских лука на медитеранској обали северне Африке, истраживачи су открили да је тамо само у 2025. години убијено најмање 40 великих белих ајкула.

Би-Би-Си је такође пронашао и независно потврдио снимке са друштвених мрежа на којима се виде мртви заштићени морски пси који се довозе у северноафричке луке, а у једном видеу приказује се како се велика бела ајкула извлачи на обалу са рибарског брода у Алжиру.

Други видео, снимљен у Тунису, приказује главе и пераје онога што изгледа као краткоперајаста ајкула мако, која је такође угрожена и заштићена врста.

Водећи истраживач Франческо Ферети са америчког универзитета Вирџинија Тех објаснио је да су се популације многих ајкула – посебно белих – драматично смањиле у Медитерану последњих деценија.

„Ни у једном другом делу вода нема риболова као у Средоземном мору. Утицај индустријског риболова се интензивира и могуће је да ће велике беле ајкуле изумрети у блиској будућности", рекао је он.

Последње упориште

Међународна унија за очување природе сада је класификовала популацију беле ајкуле у Медитерану као критично угрожену.

Ферети и његов тим радили су у Сицилијанском мореузу – подручју између Сицилије и Северне Африке које је идентификовано као „последње упориште" у Медитерану за неколико угрожених врста ајкула.

Један од кључних циљева њихове мисије био је да поставе сателитску ознаку за праћење на белу ајкулу – нешто што никада није урађено у Средоземном мору, а да би то покушали, истраживачи су донели више од три тоне рибљег мамца – транспортни контејнер напуњен смрзнутом скушом и остацима туне, као и 500 литара уља од туне како би створили „масну мрљу" коју би многе ајкуле могле да осете са стотина метара удаљености.

Упркос двонедељном раду – постављању мамаца у океану, узимању узорака морске воде у потрази за ДНК ајкула и коришћењу подводних камера – истраживачи нису успели да пронађу ниједну животињу за означавање.

На својим подморниццким камерама ухватили су само кратак поглед на једну плаву ајкулу.

„То је обесхрабрујуће јер само показује колико је овај екосистем деградиран", рекао је Ферети.

Док је тим трагао за преживелим ајкулама, примили су и извештаје да је млада велика бела ајкула ухваћена и убијена у риболовном подручју Северне Африке – само 20 наутичких миља од места где су радили, а Ферети и његов тим процењују да је више од 40 великих белих ајкула ухваћено око те обале.

Тренутно 24 угрожене врсте имају међународну правну заштиту – укључујући мако, анђела, вршачице и чекићаре, а ЕУ и 23 земље око Медитерана потписале су споразум у којем се наводи да те врсте не могу да се „задржавају на броду, претоварују, искрцавају, преносе, складиште, продају или излажи и нуде на продају.

Међународни споразум наводи да „морају да буду пуштене неозлеђене и живе", али та правила варирају од земље до земље.