Хемијско загађење је постало јавно безбедносни ризик

Група синтетичких хемикалија које се производе и користе у разним индустријама контаминирале су цео свет, па ни кишница више није безбедна. Научна истраживања показују да се у људском организму могу наћи неке од 3.600 синтетичких хемикалија из материјала који долазе у контакт са храном.То су показали недавно објављени резултати истраживања о хемикалијама које је спровела компанија "Deep Science Ventures".

Данас се суочавамо са новим безбедносним проблемом, а то је хемијска безбедност. Све више је хемикалија око нас у храни, одећи, козметици и на крају и у људском организму.

– Оволики број хемикалија који се данас налази и у нашој животној средини и у радној средини, коју не смемо заборавити. Њима смо изложени од тренутка зачећа, па кроз цео живот, представља један велики јавноздравствени изазов и за људско здравље, али и за биодиверзитет и за целокупан живи свет, јер и тим путем хемикалије круже.

Које су то штетне хемикалије на које треба највише да обратимо пажњу данас, које су свуда око нас?

– Од тог огромног броја хемикалија веома често се дешава, у прошлости много више него данас, јер је измењена и хемијска регулатива, да се када се синтетишу и почну да употребљавају узму у обзир њихове врло позитивне и корисне карактеристике за израду неких предмета.

Да наведем један пример, хемикалије која чак и није вештачки синтетисана, то је један природни минерал – азбест који је веома много коришћен као једна чаробна супстанца која није запаљива. Међутим, употребом азбеста дошло се до сазнања да је канцероген један од најпотентнијих канцерогена.

Слично важи и за синтетисане хемикалије, с тим што се, имајући ово у виду, последњих деценија, кроз хемијску регулативу, међународне уговоре, прописе, води рачуна и врше испитивања и пре пуштања хемикалија у употребу у животну средину.

Међутим, праве размере, карактеристике и сви негативни ефекти не могу се увек предвидети и антиципирати. Зато то представља један огроман изазов и за јавно здравље.

Које су то хемикалије које су свуда око нас у пластичним производима, у неким производима за свакодневну употребу? На шта људи треба да обрате пажњу?

– Данас се у ствари велика пажња поклањена супстанцама које дуго живе и дуго остају у животној средини. То су такозвани дугоживеће, биоорганске материје или такозвани, вечити полутанти, вечити загађивачи животне средине. Зато што они јако дуго остају у животној средини и у нашем телу и онда се њихови ефекти акумулирају и сакупљају, и онда постају много озбиљнији.

На пример, опет једна чаробна супстанца, пре неколико деценија, била је супстанца која је вештачки синтетисана – тефлон. Имали смо сви тигање и говорило се има одличне квалитете, не мора да се користи уље или маст, то није здраво. Међутим, онда се дошло до сазнања да те материје које чине тефлонске премазе и које имају огромну примену и у индустрији, наравно не само у домаћинству, и у многим другим материјама су такозвани ти дугоживећи загађивачи – ПФАС и долази заиста до низа негативних ефеката, као што су и ендокрино ометање, значи утицај на наше ендокрине функције, то онда захвата све органе. Од изазивања, на пример, смањене плодности, до поремећаја метаболизма разних материја, па и до ефеката који изазивају малигне болести.

На који начин да се заштитимо? Да ли постоје неке регулативе и да ли их је неопходно изменити?

– Када се доносе прописи који регулишу те максимално дозвољене концентрације хемикалија у предметима, на пример опште употребе или у храни, или у води и ваздуху који дишемо, морају се узети у обзир управо те најосетљивије групе, морају се узети у обзир деца.

По једном истраживању Светске здравствене организације из 2015. године, а претпоставка је да се ситуација није битно променила до данас, само 30 одсто држава у европском региону Светске здравствене организације узима у обзир те вредности које би биле безбедне за децу. Остале земље, када доносе прописе, не обраћају пажњу на то.

Постоји низ међународних хемијских споразума који последњих деценија постоје, низ земаља их примењује. Постоји низ прописа у ЕУ, такозвани РИЧ приступ који ми преузимамо, а то је контрола хемикалија кроз цео циклус од саме производње, употребе, до одлагања и безбедног одлагања као отпада. На тај начин се кроз тај цео циклус на безбеднији начин штити здравље, нарочито ових осветљивих група.