Како „отплочати“ градове?

Трг на углу Милешевске и Војводе Драгомира на Врачару поплочан је бетоном и свуда су паркирани аутомобили. Без обзира на понеко стабло и мало жбуња – право топлотно оство, са температуром вишом и до осам степени и лошим квалитетом ваздуха. Оваквих места има много и то у свим деловима града.

„Како се боримо против топлотних острва, тако што елементима зелене инфраструктуре покушавамо да реконструишемо град, да поправимо оно што се поправити може. То су они паркинг простори, односно зоне дуж саобраћајница које уз брижну пажљиву реконструкцију постају порозни простори, то су они простори који омогућавају природне процесе у граду“, каже проф. др Невена Васиљевић са Одсека за пејзажну архитектуру Шумарски факултет.

Стручњаци предлажу да се оваква места поплочају специјалним растреситим и порозним материјалима.

„То су управо те растер површине, односно растерски застори који су модуларни који се врло лако могу мерњати у случају када су похабани. Материјали који омогућавају да се атмосферске воде инфилтрирају у земљиште и касније евапотранспирацијом врате у атмосферу. То су простори који постају нека врста тачака где град постаје сунђер и може да упије атмосферске воде и на тај начин смањује се температура и повећава влага и на тај начин одговарамо на климатске промене, односно на ону мало пре поменуту измењену климу града која је све више и више неподношљива за градског становника“, наводи Васиљевић.

Ова метода је већ почела да се примењује у неким градовима у свету. Тако је, на пример, због прекомерне изградње, у Италији за само годину дана бетонирано скоро 80 квадратних километара тла, највише у великим градовима Риму, Венецији и Милану.

Зато је Влада Италије израдила национални план опоравка, који, између осталог, предвиђа поплочавање порозним материјалима.

Два примера за то су кварт Ситилајф у Милану који се простире на 366.000 квадратних метара где је коришћен специфичан систем подних облога које су дренирајуће, отпорне, прозрачне и еколошки компатибилне са способношћу да се супротставе ефекту топлотног острва осигуравајући значајно смањење температуре за време врелих летњих дана.

Други припрема је Пјаца Гае Ауленти и кварт око ње са Библиотеком дрвећа и славном зградом Вертикална шума. Трг је поплочан на начин који омогућава дренажу и канале са прорезним сливницима направљеним од материјала отпорног на температурне промене са капацитетом дренаже и у случају врло јаких киша.

Од 37 градова, у којима су анализирани ефекти топлотних острва, Београд је на 27. месту. Овај проблем најбоље су решили Будимпешта, Беч, Праг и Стокхолм.