Читај ми!

Соколом за сокола – „Србијавоз“ покренуо кампању за заштиту степског сокола у Србији

На иницијативу компаније „Србијавоз“ данас је у железничкој станици Београд Центар симболично обележен почетак кампање „Соколом за сокола“.

Током трајања кампање, чији је главни циљ заштита и очување степског сокола (Falco cherrug), од сваке купљене карте у возу „Соко“ биће одвајан један динар за куповину и постављање вештачких гнезда, као и за чишћење дела станишта степског сокола у општини Алибунар.

Догађају су присуствовали министарка рударства и енергетике у Влади Србије Дубравка Ђедовић Хандановић и партнери пројекта: представници Покрајинског завода за заштиту природе, Електромреже Србије, општине Алибунар и Млади истраживачи Србије.

Они су купили прве возне карте којима ће се у наредним месецима прикупљати потребна средства, чиме је и званично отпочела кампања која ће трајати од 1. децембра до маја 2024. године, а посебна атракција било је присуство примерка степског сокола и јединствена прилика за многе да се изблиза виде ову фасцинантну птицу.

„Данас смо у друштву ове велелепне птице, сокола, који је постао симбол ‘Србијавоза’ и свих оних који се возе брзим возом између Београда и Новог Сада, а убрзо и до Суботице, и надамо се и других делова наше земље. Србија заузима само део европског континента, али у прелепој природи наше земље заступљена је већина екосистема Европе, чак 74 одсто фауне птица Европе", рекла је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.

Због тога смо свесни одговорности очувања биодиверзитета и очувања станишта за ретке врсте и ово је један конкретан пример како заједничким удруживањем више институција можемо да допринесемо овом циљу, додала је министарка.

Истакла је и да су енергетика и заштита животне средине, а самим тим и флоре и фауне, нераскидиво повезане и да не можемо да развијамо наш енергетски систем уколико озбиљно и одговорно не подижемо еколошке стандарде.

„Ова друштвено одговорна акција пре свега представља корак даље ка очувању наше природне баштине и подсећа нас на важност хармоничног суживота између човека, животиња и птица. Надам се да ће послужити као добар пример и другима како у сектору енергетике, тако и у широј заједници, да препознају своју одговорност према природи и да ураде нешто у ту сврху", навела је министарка.

Вршилац дужности директора „Србијавоза“ Иван Булајић нагласио је да су у „Србијавозу“ поносни што су у прилици да помогну очувању и опоравку степског сокола у нашој земљи.

„‘Србијавоз’ као друштвено одговорна компанија посебну пажњу поклања заштити природе. Када смо сазнали да се гнезда степског сокола налазе на далеководима који прате пругу Београд – Нови Сад којом саобраћа воз ‘Соко’, идеја о његовој заштити се готово сама наметнула. У току трајања кампање ‘Соколом за сокола’ од прикупљених средстава купићемо и поставити десет гнезда, а на пролеће планирамо и чишћење њиховог станишта. Посебну захвалност дугујемо нашим партнерима који су подржали овај пројекат, а унапред захваљујемо нашим путницима јер верујемо да ћемо само заједничким снагама у скорој будућности имати више младунаца ове јединствене птице. Нека наших соколова буде још више: како возова тако и птица“, рекао је Булајић.

У Србији је регистровано само педесетак парова ове критично угрожене и строго заштићене врсте, а већина је у Војводини.

Због тога су се кампањи прикључили стручњаци Покрајинског завода за заштиту природе, који су годинама носиоци бројних научних пројеката очувања и праћења ове јединствене врсте птица, и код нас и у свету.

Помоћник директора Покрајинског завода за заштиту природе Станко Косовац рекао је да је степски соко изузетно ретка врста.

„Овој највећој врсти соколова у Србији прети опасност од непосредног изумирања, јер иако је успео да се прилагоди животу међу ораницама, појавио се нови проблем, недостатак гнездилишта. Степски соко не прави сопствена гнезда, већ их у природи преотима од других птица. Тако је и населио висока и истурена места као што су далеководи. Због тога ће се пројектом ‘Соколом за сокола’ постављати посебно дизајнирана вештачка гнезда на далеководима, која су се у пракси већ одлично показала. Она ће се, постављати на повољним стаништима за степског сокола, пре свега дуж трасе брзе пруге Београд – Нови Сад, којом саобраћа његов имењак", нагласио је Косовац.

Покрајински завод за заштиту природе, заједно са осталим партнерима на пројекту, очекује да ће захваљујући овом пројекту степски соко и даље летети небом изнад Србије и бити симбол очувања биолошке разноврсности и добре међусекторске сарадње.

Косовац је захвалио и соколарима Тибору Бузи и Марку Маравићу који су обезбедили да соко присуствује овом догађају.

Електромрежа Србије је изузетно посвећена заштити животне средине, а једна од значајних активности управо је заштита птица.

„Наши дугогодишњи партнери у овој области су републички и покрајински завод за заштиту природе, као и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије. Заједно са партнерима у пројектима пратимо светска достигнућа у области заштите птица, а значајне информације, искуства са терена добијамо и од наших колега из преносних система у Европи. У Војводини смо до сада поставили 200 вештачких гнезда у циљу очувања степског сокола, која су у потпуности дизајнирана према потребама птица, односно њиховом несметаном уласку, боравку и изласку из гнезда", рекла је генерална директорка Електромреже Србије Јелена Матејић.

Као важан део пројекта најављено и чишћење дела станишта степског сокола на територији општине Алибунар, у сарадњи са Младим истраживачима Србије.

Алибунар је друштвено одговорна локална самоуправа која води рачуна о заштити животне средине и заштити станишта биљака и животиња.

„У реализацији овог пројекта општина Алибунар ће пружити пуну подршку у спровођењу акција чишћења дела станишта степског сокола која се налазе на њеној територији. Ако желимо да природу сачувамо за неке будуће генерације, као друштво се морамо озбиљно посветити њеној заштити и унапређењу. Овај пројекат значи много за нашу општину", рекао је председник Скупштине општине Алибунар Александар Сивери.

субота, 02. март 2024.
15° C

Коментари

Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво