Читај ми!

Борба са пластиком – све смо ближе забрани употребе једнократних пластичних предмета

Годишње се употреби више од пет милијарди комада пластичних боца, чаша, тањира за једнократну употребу, прибора за јело. Пластике има у храни, води и у земљишту, па се с правом питамо колико пластике свако од нас поједе. Светска организација за заштиту природе указује на потребу за хитном и моменталном променом постојећег система управљања пластиком, али и за глобалном акцијом за укидање пластике.

Рециклира се само девет одсто пластичног отпада, а чак 60 одсто производње је намењено за једнократну употребу, показују подаци истраживања Организацијe за економску сарадњу и развој (OECD).

То је организација која уз Светску организацију за заштиту природе, ради истраживања, која подржавају Уједињене нације, у борби да се пластици стане на пут, каже Александра Угарковић из Светске организације за заштиту природе (WWF).

Више од 60 одсто пластике која се произведе у свету јесте пластика за једнократну употребу, што је сложићете се пуно ако имамо у виду то да нису све земље једнако опремљене и развијене да би могле једнократном пластиком да правилно управљају, да је рециклирају или да тај отпад на неки начин среде. Такође је интересантан податак да стварна цена употребе пластике по здравље, околину, по екологију и тако даље, је много виша него што мислимо и много је већа у мање развијеним срединама“, објашњава Александра Угарковић.

Према њеним речима, стварна цена килограма пластике, након што је њен циклус употребе завршен, креће се од 150 до 200 долара по килограму у слабо развијеним земљама, а у земљама које су високо развијене, индустријски опремљене је 19 долара, што је у просеку осам па и до 10 пута мање.

Због тога земље које имају слабе и средње приходе, немају начина да се носе с пластиком.

Такође, неразвијене земље углавном немају утицаја на то како се производи пластика, како се она дизајнира нити колико и какве пластике ће бити произведено.

За одлагање таквог отпада или поновну употребу потребни су озбиљни системи, захтевни и свеобухватни и подразумевају да је друштво уређено у целини да би се управљање пластиком могло радити на најбољи могући начин.

Само забрана употребе није решење јер се може десити да се једнократна пластика онда добавља нелегалним токовима.

Око 120 земаља је увело забрану једнократне пластике. Међутим ако та пластика којом ми очигледно не управљамо у довољној мери онако како треба, не буде забрањена свуда у свету, онда ћете доћи до тога да земље попут Кеније уведу забрану коришћења једнократне пластике, али се суочава са нелегалним начинима на које та пластика доспева у њихову земљу. Такве земље не могу да се носе са пластиком на начин на који треба. Управо ће се конференција Уједињених нација, трећа по реду на ову тему, одржати у Кенији“, истакла је Угарковићева додајући да ће, од 13. до 19. новембра, бити трећа сесија на којој се расправља о начинима како да се пластици стане на пут, односно како да се њоме добро управља.

Управљање једнократном пластиком и потпуна забрана

„Сада већ апелујемо на потпуну забрану употребе једнократне пластике или на њено драстично смањивање уколико није могућа потпуна забрана, али у том случају, уколико само драстично смањимо, морамо да нађемо одличне начине да се њоме управља, да она не би доспевала у природу“, навела је Александра Угарковић.

Захтев да се моментално и без одлагања промени постојећи систем управљања пластиком, процес је који траје од марта прошле године. До сада је договорено да су смернице добре и да би заиста требало укинути пластику, али да треба да се види какав је став грађана о томе.

Петицију Светске организације за заштиту природе о употреби једнократне пластике потписало је око 66.000 људи.

Апелујемо на све грађане и у Србији и у региону да потпишу ову петицију уколико су сагласни са тим да та микропластика која настаје од распада једнократне пластике, али и друге пластике, не доспева кроз земљу, кроз воду и кроз ваздух у наш организам, између осталог као и организам свих других живих бића, и да на тај начин осетимо посредно штетно деловање микропластике, односно пластике“, поручила је Александра Угарковић.

четвртак, 20. јун 2024.
25° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије