Бројни изазови конференције „Будућност коју треба осмислити“ – међу њима и универзални проблем климатских промена

Како да замислимо и како да остваримо будућност у којој бисмо желели да живимо? Како се суочити са безбедносним изазовима повезаним са климатским променама и загађењем планете, теме су конференције „Будућност коју треба осмислити" у организацији Европског центра за мир и развој и Универзитета за мир Уједињених нација.

Након паузе због пандемије, суочавања са убрзаном климатском кризом и са војним сукобима, потребан нам је мир више него икад у еколошки и економски јединственом глобалном систему, речено је на конференцији.

„Зачуђујуће је и изненађујуће да се глобално друштво у 21. веку, нажалост, мора суочавати са толико трагичних ситуација које указују на то да заправо они који су одговорни и обавезни да размишљају о будућности и о томе како ћемо решавати проблеме са којима смо окружени, то чине на доста неефикасан начин, често непродуктиван начин, а често и деструктиван начин“, рекао је Борис Цизељ из Европског центра за мир и развој из Љубљане.

„Има много безбедносних проблема. Моје колеге би рекле да су највећи проблем климатске промене, а не војне претње. Погађају све људе подједнако, а сви људи заједно могу то да реше. Свет тога постаје свестан, то није национални или верски проблем, проблем је универзалан“, истиче Дон Волас, председавајући конференције, са Института за међународно право у САД.

Наш регион је посебно погођен и климатским променама и загађењем. Србија прати циљеве УН и ЕУ.

„Приоритети Србије у УН су добро познати – доследна заштита територијалног интегритета, унапређење и очување мира и безбедности на међународном нивоу, допринос реализацији циљева одрживог развоја“, рекла је Марина Јовановић из МИП-а Србије.

Годишње, од последица загађења у свету, умре девет милиона људи. Најновији подаци показују да је око 40 одсто светске популације угрожено утицајима климатских промена.

„Један од најважнијих циљева је искорењивање екстремног сиромаштва и глади. Глобално, број људи који живе у екстремном сиромаштву опао je за више од половине, пао је са 1,9 милијарди у 1990. на 836 милиона у 2015. години“, рекао је Хосе Грацијано да Силва из Бразила, дугогодишњи директор Светске организације за храну (ФАО).

А проблем глади не може се решити због сукоба у свету, навео је Да Силва. Од Другог светског рата планета није имала толико сукоба као данас због чега трпи две милијарде људи. Године 2022. за наоружање је потрошено 2,2 билиона долара.