И медведи и мед – да ли је могућ суживот људи и највеће животиње на нашим просторима

Због илегалног убијања и губитка природног станишта, највећи месојед у Србији, мрки медвед, постао је строго заштићена дивља врста. Овај статус, сада је знатно увећао њихов број, али и проблеме за локално становништво – медведи нападају стоку, оштећују воћњаке, а посебно су се окомили на кошнице са медом. Спасавајући имовину, али и голи живот мештани су прибегли тровању медведа, чак и одстрелу. О угрожености медведа и њиховом суживоту са људима за РТС је говорио Давор Марковић из Друштва за заштиту природе.

Давор Марковић из Друштва за заштиту природе, које је покренуло пројекат „И меде и мед – да уведемо ред", рекао је да је суживот човека и медведа је нешто што је присутно на нашим просторима јако дуго, стотинама година.

„Медвед је практично митска животиња и у нашој култури на овим просторима, тако да итекако је могућ суживот медведа и људи, али наравно постоје одређени услови. Постоје нека правила која би морала да се поштују пре свега, од стране нас. Пре свега, морамо да поштујемо медведа као такву животињу, као велику животињу, највећу на нашим просторима и морамо да имамо једноставно такав однос према њему“, рекао је Давор Марковић.

Становници Златибора су прибегли трику – када крећу у шетњу шумом са собом носе кантицу крема, коју, ако наиђу на медведа, отворе, оставе и полако се удаље. Марковић наводи да то није решење.

Наш предлог, у суштини, желимо људима у том округу да омогућимо да живе у хармонији са медведом, тако што ћемо им, пре свега, дати ограде које су отпорне на медведе, тако да медведи више не могу да улазе тек тако њихова имања и да праве штете“, истакао је Марковић.

Осим тога, Марковић је додао да предлажу да се становницима Златиборског округа донирају и штенци који су адаптирани на живот на високим планинама, пошто су истраживања показала да се медведи не приближавају имањима на којима се налазе пси, али и да се уреди стаза која ће бити безбедна од прилазака медведа.

„Сусрети медведа и људи нису толико чести“

Напоменуо је како сусрети медведа и људи нису толико чести, пошто су медведи свесни свог окружења.

„Дивље животиње углавном избегавају људе, али у суштини, ако бисмо се и пронашли у неком да кажем непосредном окружењу са мрким медведом, битно је да се лагано смирено удаљимо се те локације, да не покушавамо да се не знам да га нападамо или да га гађамо или било што тако, то ће га само испровоцирати. У суштини са тако крупном животињом коју веома свјесна своје снаге, треба поступати веома смирено, колико год то деловало немогуће“, објаснио је Давор Марковић.

У Србији живи 200 јединки медведа. Марковић је навео да је тренд очувања медведа у порасту.

„Повећава се број медведа, пре свега зато што смо их сврстали у строго заштићене врсте, зато што више није дозвољено лов на њих, није дозвољено њихово угрожавање“, истакао је Марковић.

Објаснио је и да би било катастрофално да мештани прибегавају тровању медведа.

„То доводи до несагледивих последица, не само по једног медведа, већ може направити читаву еколошку катастрофу у близини, рецимо у близини станишта медвједа се налазе и хранилишта белоглавих супова. Тако ми можемо да изгубимо практично читаву популацију белоглавих супова ако би се рецимо само једна јединка медведа отровала“, напоменуо је Давор Марковић.

петак, 19. април 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво