Стакло, гума, пластика - вредан ресурс који не треба да завршава на депонијама

У Србији годишње настане више од 11 милиона тона отпада, подаци су Агенције за заштиту животне средине, а већина заврши на депонијама. Рециклажа је пречица до чистије животне средине, ваздуха и воде. То је најмлађа индустријска грана у Србији у којој је у протекле три године запослено више од 10.000 људи. Готово све око нас може да се рециклира: метал, пластика, електроника, гума, стакло.

Ближи се крај сезоне зимских гума. Шта урадити са дотрајалим, у гаражу или на рециклажу? У Србији је законом забрањено бацање гума на депонију. Ипак, тај тренд се наставља, а чести пожари извор су токсичних материја.

Гума није отпад већ ресурс који, након рециклаже, поново постаје сировина и добија нову вредност као подлога за дечја игралишта или стаза за трчање.

„Током 2022. године рециклирали смо око 2.000 тона отпадне гуме и још увек не радимо пуним капацитетом. Циљ нам је да у овој години дуплирамо количине. Рециклажа гума је добар пример циркуларне економије, с обзиром на то да, уместо да заврше у рекама или депонијама, гуме се након рециклаже могу користити као сировина за даљу производњу. Цена по килограму износи четири до шест динара, а сакупљамо на територији целе Репубилке Србије", рекла је Милица Узар из „Стил-импекса".

Стакло је материјал који може да се употреби неограничени број пута. Рециклажа једне томе стакла штеди око 40 одсто енергије, 50 процената воде потребне за производњу нове стаклене амбалаже, а 300 килограма угљен-диоксида мање заврши у атмосфери.

Од децембра у Параћину поново ради Српска фабрика стакла по новим, еколошким стандардима.

„У производњи отпадно стакло тренутно представља око 30 одсто наше мешавине, што значи мању потрошњу основних сировина. Тренутно у Фабрици користимо само своје ломљено стакло, односно, сопствено отпадно стакло. У будућности планирамо да користимо до 60 процената екстерних крхотина у производњи стакла. Такође, у плану је национални рециклажни центар на подручју фабрике у Параћину", наводе у Фабрици стакла.

„Када посматрамо равно стакло које настаје у процесима енергетске ефикасности и термоизолације онда долазимо до податка да би нова вредност, нове инвестиције могле да буду такве да, не само да опскрбимо стаклару у Параћину стакленим кршем који се може кретати до 100 хиљада тона годишње, него ћемо доћи у позицију да већ сада имамо најаву у Привредној комори Србије инвестиција из Европске уније који желе да равно стакло рециклирају и да од тога праве изолационе материјале", изјавио је Синиша Митровић из Центра Привредне коморе Србије за циркуларну економију.

У оквиру пројекта „Управљање стакленом амбалажом на Западном Балкану", у Сомбору, Нишу, Крагујевцу и Варварину постављено је 600 рециклажних звона и за годину дана је прикупљено исто толико тона стаклене амбалаже.

„Повећали смо рециклажу стакла за 90 одсто у четири града у Србији. То нас је мотивисало да распишемо јавни позив у оквиру ког ћемо доделити 800 звона за стаклену амбалажу. Позивамо локалне самоуправе да се пријаве и омогуће грађанима да одлажу стаклену амбалажу у свом граду", каже Милица Кузманов из „Секопака".

Недавно су рециклажна звона стигла и у Нови Сад и Београд. Сада их у главом граду има 44, а ускоро ће их бити три пута више.

Шанса за сваког од нас да се лако реши стаклене амбалаже и уради нешто добро за животну средину. 

уторак, 16. април 2024.
17° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво