Амазонија под водом – океанске шуме алги

Амазон, Борнео, Конго, само су имена највећих или најпознатијих прашума на свету. Многи од нас знају за највећи распон шума на свету, бореалне шуме које се протежу од Русије до Канаде. Скривене под водом, то су огромне шуме алги које се протежу до великих дубина. Њихове бујне крошње су дом огромног броја морских врста.

Изван обале јужне Африке лежи Велика афричка морска шума док се Аустралија може похвалити Великим јужним гребеном. Постоји много огромних, али неименованих подводних шума широм света. Ново истраживање је открило да светске океанске шуме покривају површину двоструко већу од Индије.

Ове шуме морских алги суочене су са могућностима нестанка због морских топлотних таласа и климатских промена. Ове шуме могу понудити део одговора на климатске промене својом способношћу да брзо расту и издвајају угљеник.

Подводне шуме формирају морске алге, које као и друге биљке, расту тако што упијају сунчеву енергију и угљен-диоксид фотосинтезом.

Највише врсте расту десетине метара у висину, формирајући шумске крошње које се њишу у бескрајном плесу док се таласи крећу.

Баш као дрвеће на копну, ове морске алге нуде станиште, храну и склониште за многе морске организме. Врсте попут морског бамбуса и џиновске алге имају структуре пуњене гасом које раде као мали балони и помажу им да створе огромне плутајуће надстрешнице.

Друге врсте се ослањају на јаке стабљике како би остале усправне и подржавале своје фотосинтетске оштрице. Златне алге на Великом јужном гребену Аустралије, прекривају морско дно.

Одавно је познато да су морске алге међу најбрже растућим биљкама на планети. Али до данас, било је веома изазовно проценити колику површину покривају њихове шуме.

На копну, се  величине шума могу мерити путем сателита. Под водом, много је компликованије. Већина сателита не може да мери на дубинама где се налазе подводне шуме.

„Да бисмо превазишли овај изазов, ослањали смо се на милионе подводних записа из научне литературе, онлајн складишта, локалних хербаријума и иницијатива за науку грађана.Са овим информацијама смо моделирали глобалну дистрибуцију океанских шума, откривши да оне покривају између 6 и 7,2 милиона квадратних километара. То је веће од Амазона", истакао је један од истраживача.

Алге су избор хране у будућности

Рађена је процена раста океанских шума и њихове продуктивности.

„Морали смо да прођемо кроз стотине појединачних експерименталних студија широм света у којима су рониоци мерили стопе раста морских алги", невео је Карен Филби-Дектер.

Неке од ових океанских шума су продуктивније од многих усева које се интензивно узгајају као што су пшеница, пиринач и кукуруз. Продуктивност је била највећа у умереним регионима, који се обично купају у хладној води богатој хранљивим материјама.

Сваке године, у просеку, океанске шуме у овим регионима производе од два до 11 пута више биомасе по површини од ових усева.

Ови налази су охрабрујући.

„Могли бисмо да искористимо ову огромну продуктивност да помогнемо у испуњавању будуће безбедности хране у свету. Фарме морских алги могу да допуне производњу хране на копну и подстакну одрживи развој.Ове брзе стопе раста такође значе да су морске алге гладне угљен-диоксида. Док расту, извлаче велике количине угљеника из морске воде и атмосфере. Глобално, океанске шуме могу заузети исто толико угљеника као Амазон", истакао је Алберт Песародона Силвестре.

Ово сугерише да би они могли да играју улогу у ублажавању климатских промена. Међутим, не може се сав тај угљеник на крају издвојити, јер то захтева да угљеник из морских алги буде затворен из атмосфере током релативно дугих временских периода. Прве процене сугеришу да би значајан део  морских алги могао бити засечен у седиментима или дубоком мору.

Скоро сва додатна топлота  заробљена са 2.400 гигатона гасова стаклене баште које смо до сада емитовали отишла је у наше океане.

То значи да се океанске шуме суочавају са веома тешким условима. Велика пространства океанских шума недавно су нестала код Западне Аустралије, источне Канаде и Калифорније што је резултирало губитком станишта и потенцијала за секвестрацију угљеника.

Насупрот томе, како се морски лед топи и температура воде загрева, очекује се да ће неке арктичке регије видети ширење својих океанских шума.

Ове занемарене шуме играју кључну, углавном невидљиву улогу у близини наших обала. Већина светских подводних шума је непрепозната, неистражена.

Без значајних напора да унапредимо наше знање, неће бити могуће обезбедити њихову заштиту и очување и искористити пуни потенцијал многих могућности које пружају.