Белоглави супови вратили се на Соколске планине, у комшилуку и сури орлови

У последњој кући у селу Постење, живи Савка Јовановић која већ три године на оближњим стенама посматра белоглаве супове. Из села су, кажу, још одавно отишли и људи и птице, али су супови, ипак, поново пронашли пут до куће.

„Ово село је сиромашно са становништвом, све друго имамо, али смо сиромашни са људима. Изградњом хранилишта вратили би се и људи“, каже Савка. 

Међу повратницима у село је и Зорица Митровић, која је, тврде комшије, подстакла мештане да се, у сарадњи са ренџерима и локалном самоуправом, ангажују на уређењу путева.

„Ангажовала сам се да подигнем свест људи да је природа нешто што ми делимо и велика улога човека, ти људи су злата вредни, то сам ја рекла, да они ако оду одавде нестаће и птица, нестаће и људи“, објашњава Зорица.

Белоглави суп познат је као чистач природе и чувар екосистема, и строго је заштићена врста у целој Европи. У нашој земљи највећа колонија тих птица налази се на Увцу, у Милишевки, као и у кањону Трешњице која је ваздушном линијом удаљена од Соколских планина 20 километара.

Хоће ли Љубовија имати две колоније белоглавих супова 

У кањону Трешњице тренутно је педесетак јединки белоглавог супа. Изградњом хранилишта у Постењу, на територији Општине Љубовија постојале би две колоније тих птица, што је, тврде стручњаци, изузетно ретко.

„Из Завода смо добили услове за рад хранилишта, одређена је локација, видим Општина ради прилазни пут што је јако важно. То је одмах повезано и са туризмом, са тим људима који воле птице, воле природу“, истакао је Драган Ђекић, шеф чуварске службе у Специјалном резервату природе „Трешњица“.

Уз супове, на Соколским планинама, гнездо је напрвио и пар сурих орлова који, на понос мештана, свакодневно надлећу крај који је природа благородно наградила.