Засадити башту није лако - потребан је план

Планирање баште почиње са прављењем плана садње повртњака. Пре почетка планирања баште, прво се треба присетити прошлогодишњег плана баште, да бисмо знали које смо поврће у ком делу баште садили, јер се у органској производњи провће ротира сваке године

У периоду од три до пет година, зависно од биљака, повртњак се може садити на истом месту. Наравно има и изузетака, парадајз и јагоде се на истом месту могу гајити само две или три година. Смена усесва у времену и простору зове се плодоред и посебно је важан за био-баштоване, који не користе вештачка ђубрива, већ планском садњом обезбеђују оптималне услове за раст биљака.

„Битно је направити распоред и планирати где ће која биљна врста бити посађена у башти. Биљке могу да оболе од различитих болести, па ће остати у земљишту штеточине које нападају ту биљку, а следеће године, напашће исту ту врсту биљака. Трудимо се да сваке године на одређеној површини заменимо врсту коју гајимо", реклаје Милка Драгишић, професор у Пољопривредној школи ПК "Београд".

Пред расподелу биљака потребно је измерити површине садног дела баште да бисмо тачно знали колико чега можемо да садимо. Није важно колика је површина баште, уз правилну организацију, плодоред и комбинацију биљака можемо произвести поврће за своје потребе.

Основа органске производње је мешовита сетва поврћа и зато треба обратити пажњу на добре и лоше суседе у повртањаку. Добри суседи чувају једни друге од разних штеточина и дају здраве и добре приносе.

За повртњак је важно да буде на месту са доста сунца, минимум 6 сати дневно. Али, ако не може бити окренут ка југу, онда бар ка југоистоку или југозападу.

Приликом оснивања повртњака, без обзира за који вид баштованства се одлучили основне ствари о којима треба водити рачуна су: избор семена, ђубрење, дубина сетве и наводњавање.