Етна – црна дама која показује свој пркос, поново је активна

Етна је висока око 3.300 метара и један је од најактивнијих вулкана Европе, са више десетина ерупција у последњих стотину година. Може ли се предвидети ерупција вуклана, има ли везе са земљотресима и како заштитити становништво објаснио је проф. др Драган Миловановић,са Рударско-геолошког факултета у Београду. 

Професор је пар пута посетио вулкан Етна на Сицилији, напомиње да се вулканске еруције не могу предвидети.

„Ми би то волели, али немамо могућност, јер магма је негде доле, на дубини од 60 до 80 километара.Када магма крене ка површини стане негде и ћути. Пошто је магма стала, а у себи садржи водицу, која је у горњем делу почела да се акумулира, вода пробија ту површину и тада настаје ерупција", истакао је проф. Драган Миловановић.

Додаје да немамо могућност да видимо ни једно ни друго, ми само видимо лаву, као крајњи резултат овог прпоцеса и на основу тих информација, вршимо реконструкцију и претпостављамо да ли се може предвидети наредна ерупција вулкана.

Када дође до ерупције, опасни су и усијано камење и пепео

„За човека, флору фауну, тло, атмосферу, најопасније су ерупције са вулканским пепелом и прашином. Прашина је лакша, због мање густине, одлази на велике висине, до десетак километара, угрожава авио саобраћај,а када се охлади, она падне на тло са кишом, ствара блатњаве бујице лахаре, носи све пред собом, а понекад угрожава и живот људи", истакао је професор Миловановић.

Центар за вулкане у Тулузу, саопштио је да је пепео при недавној ерупцији ишао и до 10 километара у висину, а затворен је и међународни аеродром, који се налази око 30 километара јужно од Етне.

„Када струјања стигну до висине од десетак километара, њих хватају ваздушне струје, и она могу да обиђу чак целу планету", рекао је професор Миловановић.

Становници околине Етне чисте своја дворишта, улице и аутомобиле од пепела, на који начин се становништво може заштитити од вулкана.

„Природа је још увек јача од нас и добро је што је тако. Права помоћ је да се добро припремимо за евакуацију, на који начин, којим путем, места састајалишта. Пепео се мора чистити, али је користан за тло и пољопривредне активности, најбоље је вино на тим стенама", истакао је професор.

Да ли можемо да предвидимо ерупције вулкана и земљотресе?

Вулканске ерупције не можемо да предвидимо, као што не можемо да предвидимо ни земљотресе, а недавно је и у нашем региону било потреса. Да ли то има везе са вулканским ерупцијама?

„Геолози претпостављају и логично је на основу свих опсервација стања геолошке грађе, да ту постоји веза, колика и каква, не може се утврдити. Неке ерупције саме по себи, стварају лаке земљотресе, то се догодило овог пута и на Етни, они су мали и захватају уже подручје. Сви вулкани и сви земљотреси настају у подручјима где се један део земље, односно коре, подвуче и гура у друге слојеве и тада се ствара лава или се акумулира та енергија која узрокује земљотресе", истакао је професор.

Истиче да постоји три врсте ерупција. Једна је чиста лава, то су Хаваји и она је лепа и мирна. За овакав тип ерупције, као што је Етна,сматра се да је прва фаза најача. Тада се ослободи највише воде која због губитка притиска, експодира и распрши ту лаву и створи пепео.После овакве ерупције иде лава и ту је крај, док се не напуни резервоар. Некада се лава охлади у врату вулкана, тада нема вулканске активности и тада настају неке друге врсте стена које зовемо дубинске стене.

"Волим Етну, то је једна црна дама, која показује свој пркос, показује оно што јесте, особину лепе даме.У том смислу сматрам да је прва појава лаве један од знакова, да она треба мало да ћути, да се мало смири и нека дигне галаму неки други пут.На основу геолошких опсервација,лава у оквиру тог типа ерупције указује да се лава испразнила и да Етна чека нови период да се стекну услови за нову ерупцију", закључио је проф. др Драган Миловановић, са Рударско-геолошког факултета у Београду.