Ако желите да гајите биљке а немате ни терасу, тераријум је идеално решење

Свака башта је јединствен екосистем и треба гајити врсте које су међусобно повезане и које, као у правим природним екосистемима, зависе једне од других преко ланца прехране и размене енергије и материје. Али ни они који немају башту, па чак ни терасу, не морају да одустану од баштованства. За њих је решење – тераријум.

Тераријуми су, у ствари, мале баште. Земља и биљке смештају се у затворене стаклене посуде у којима се ствара самоодрживи екосистем. Вода испари, па се кондензује на зидовима посуде, затим низ њих слива и поново влажи земљу. Све материје константно круже и тако омогућавају да овај мали свет опстане. Поред стаклене посуде са поклопцем обавезни су и каменчићи за дренажу, али је важно обратити пажњу и на земљу.

„Потребно је да се има супстрат који је адекватан, да није много тежак, да нема пуно глине који је и мало растресит, неки мекан супстрат. Могу да се додају неки делови који су као декорација, као што је камење, ситни каменчићи, маховина. Шта год да ви видите да би била добра декорација", објашњава Ива Тобчић, инжењер хортикултуре.

У затвореним екосистемима могу да се гаје биљке које долазе из тропских предела где је ниво влаге јако висок, а због затвореног типа гајења оне ће имати потребан висок ниво ваздушне и земљишне влаге.

„Важно је да га не држимо на директном сунцу. Негде где је неки хлад и где нема пуно тог интензивног сунца а опет не сме да буде ни у мраку. Индиректна светлост би била супер за њих“, напомиње Тобчићева.

Може се догодити да количина влаге буде превелика, напомиње инжењерка. У том случају, стакло ће бити замућено од влаге и у том случају тераријум треба отворити на неколико сати, можда и цео дан, да вишак влаге изађе. 

„Након неког времена, треба да се дода нова количина воде када се земља исуши, како би биљке поново могле да расту“, напомиње Ива Тобчић.

За стварање баште у стаклу није потребно много времена, а ни неговање тих биљака не захтева велики труд. Битно је да су то биљке које воле влагу и топлоту, које споро расту, са ситним листовима и малим кореновим системом. Ипак, нису све биљке за затворени тераријум.

„Ваздушне биљке не могу да буду у затвореним тераријумима, могу у отвореним где се опет прави нешто попут супстрата који је као песак, на пример, или да не буде чак ни то, него само каменчићи, јер се то не залива. Оне се прскају, орошавају или купају јер оне не би опстале у окружењу константне влаге“, напомиње Тобчићева.

Зато је веома важно да знамо порекло биљке пре него што се одлучимо како ћемо је гајити.

Било да се одлучите за затворени или отворени тераријум, када одете на путовање, не морате тражити од комшије да вам залива биљке, јер се заливају на три до четири недеље.