Представљени „зелени пројекти” - за радна места и чистију околину

Извршна директорка Наледа Виолета Јовановић каже да су пројектни циљеви организације усклађени с приоритетима наведеним у извештају Европске комисије о напретку Србије у процесу европских интеграција за 2020. 

Извештај указује на потребу да се успостави стабилан извор финансирања за заштиту животне средине, повећање стопе одвајања и рециклаже и боље управљање отпадним водама.

„Тренутно се из буџета за животну средину издваја 0,5 посто БДП-а. Да бисмо испунили приоритете Европске уније, предуслов је да се повећају издвајања на више од један посто БДП-а односно за око 500 милиона евра годишње. Локалне самоуправе имају у томе важну улогу, јер у просеку између 35 и 60 одсто новца из националног буџета се пребацује њима на управљање, пре свега за улагање у комуналну инфраструктуру", навела је Јовановићева.

Наледов Савез за заштиту животне средине, с циљем унапређења система финансирања, тренутно ради анализу о опорезивању у тој области, а идеја је, према речима Јовановићеве, да се доследно примени принцип „загађивач плаћа“, чиме би се, додаје, индустрија подстакла да смањи загађење.

У Србији се, иначе, годишње „произведе" 12 милиона тона отпада, од којих се чак 10 милиона ни на који начин не третира и загађује животну средину.

Уколико би се, пре свега отпад од хране, амбалаже, електронског и електричног отпада, применом модела циркуларне економије поново употребљавао у производњи, то би могло да отвори до 30.000 нових радних места.

То су показале процене ефеката увођења тог система, наведене у оквиру пројекта Немачке развојне сарадње „Управљање отпадом у контексту климатских промена (ДКТИ)" који спроводи Немачка организација за међународну сарадњу ГИЗ.

Донације уз подршку привреде 

План је и да се у наредних неколико година повећа стопа рециклаже за 20 процената у оквиру пројекта „Повећање стопе рециклаже за батерије и сијалице у Републици Србији".

У Србији се сакупи између 80 и 100 тона оваквог отпада годишње, и зато је потребно унапредити законски оквир како би се регулисали његови токови.

Напредак је могућ и у делу прикупљања и рециклаже стаклене амбалаже, с обзиром на то да сваки грађанин годишње направи више од 50 килограма амбалажног отпада, а значајан проценат од тога је стаклени отпад за који нема капацитета за потпуну прераду.

Како би се успоставио одрживи систем, кроз пројекат се донира 300.000 евра за првих 600 контејнера у Нишу и Сомбору, који су део неопходне инфраструктуре за правилно управљање стакленим амбалажним отпадом.

Донација је део регионалног пројекта „Управљање стакленом амбалажом на Западном Балкану", који спроводе НАЛЕД, Секопак, Апатинска пивара и ГИЗ у оквиру Девелоп програма, а у сарадњи са партнерским организацијама из Северне Македоније и Босне и Херцеговине.