Пећина Ветрена дупка у којој змај чува закопано благо

Истражена је тек једна трећина Ветрене дупке, која се некада звала Пролећна пећина јер је током целе године температура унутар јаме од 12 до 14 степени. Првих 500 метара, пећина има изглед уског процепа. Створена је ерозијом Беровачке реке.

„Пећинско јамски систем јесте Ветрена дупка дужа од километар и 400 метара која је у вези са једном јамом која је била некада активни понор који се напајао из Беровског поља“, објашњава Немања Милосављевић, председник Комисије за спелеологију Планинарског савеза Србије.

„Недавно је дошло до открића неких нових канала, појавили су се у медијима, било је лепих информација. Тако да очекујемо још податак, истраживања и рада ускоро“, напомиње Милена Јанковић, спелеолог из Ниша.

Процењује се да је Ветрена дупка дугачка преко четири километра. У дубини од 280 метара красе је мале дворане и камени накит. Први ниво у спелеологији је улазак у пећину и мерења која се врше. Све се пажљиво бележи и касније проучава.

„Други ниво је истраживачки. С обзиром да ми често наилазимо на неоткривене објекте или делова објеката који су познати, али нису раније откривени“, напомиње Никола Стевановић, спелеолог из Владичиног хана.

„Потребно је да се заврши спелеолошки курс, спелеолошки течај где се уче основне технике кретања на ужету које су нам неопходне када се крећемо кроз неки неприступачан објекат“, наглашава Данијел Алексић, спелеолог из Злота.

За пећине пиротске регије везују се бројне легенде. Са колена на колено, у селу Власи, преноси се прича да змај живи у пећини Ветрена дупка, да тамо чува закопано благо, а свако ко уђе у ову јаму не може да изађе. једно је сигурно, тврде спелеолози, Ветрена дупка је једна од најлепших пећина у Србији.