Ној и Ему кроз Велико Село трче 50 километара на сат

Како пандемија коронавируса утиче на фарму нојева у Великом Селу код Лознице, где ће ускоро једна од женки ноја да снесе и прво јаје.

Нојеви у дворишту породице Рашевић поносно се шепуре и главе држе подаље од песка. Главну реч води најстарији међу њима, ној по имену Ноко, стар 12 година, а већ висок око три метра и тежак 150 килограма. Друштво му прави још један мужјак и две женке од којих се ових дана са нестрпљењем очекују и прва јаја.

"Очекујемо да пронесе, инкубатор смо наштеловали па макар десетеро да снесе. Уф, има да печем и прасе и јагње на ражњу, кад буде пронела нојица, па значи четири године немаш јајета, неће да пронесе, све сам ја пробао, сву сам храну давао што су ми год говорили, те дај ово, те бари пшеницу", рекао је Милорад Рашевић.

Рашевићи су нојеве набавили још док су били младунци, не са намером да од узгоја направе бизнис, већ из љубави. У међувремену су постали и права атракција у селу, јер им свакодневно из знатижеље свраћају и пролазници. Нојево јаје до сада су добијали на поклон од других узгајивача, а његова припрема у кухињи за домаћицу Светлану била је прави изазов.

"Једно јаје нојево замењује 25 кокошијих јаја, пржи се се 45 минута, значи више од шесторо може да једе, не може да се једе само без салате неке или без јогорта да буде нешто кисело, оно је јако само по себи, значи сто кесица боје смо за Уксрс потрошили и није примило боју", рекла је Славица Рашевић.

Циљ домаћина Милорада је 50 нојева у дворишту и ту, каже, неће бити крај, јер је његово домаћинство постало станиште и за друге тропске птице.

Иако је Велико Село далеко од Африке и Аустралије, уз ноја, узгајају и емуе - друге по реду птице по величини. С годинама, тврде, успели су и да их припитоме, а једино се плаше да им не побегну, јер је ограничење брзине у селу 50, а ној трчи чак 65 километара на сат.