Разврставање главни проблем и уређене рециклаже

Проблем климатских промена и пораст свести о загађењу планете, управљање комуналним отпадом постају све важнија питања у развијеним државама. Сакупљање, разврставање и рециклажа отпада постају некоме уносан посао, некоме шанса за развој, а многима главобоља. Успешним се сматрају земље које годишње рециклирају око трећину укупног отпада, али организација сакупљања и прераде сировина може бити изузетно компликован процес, због чега Канада губи десетине милиона долара годишње.

Три деценије након увођења програма за рециклажу, истраживања показују да Канада рециклира тек око девет одсто сакупљеног отпада. Провинција Британска Колумбија пре шест година започела је програм какав имају многе европске државе, разврставање рециклажног отпада у неколико посебних контејнера, и тренутно има најбоље резултате у рециклажи.

Све почиње од контејнера са посебним ознакама за папир, пластику, стакло или остатке хране. Све има своје место и да разврставају оптад у обавези су сви, каже закон.

„Постоје и алтернативне методе сакупљања кеса које исто могу да се рециклирају, могу да се рециклирају паковања чипса или слаткиша, то су неке ствари које нама никад не би пале на памет“, каже Марија Величковић. 

Градска управа организује одвоз кућног ђубрета, али рециклажни отпад је брига приватних компанија које једном недељно празне контејнере и садржај одвозе на даљу обраду.

„Сад шта се са њим ради зависи, генерално у Ванкуверу сва пластична паковања иду у исту врсту смећа, а они их сортирају, а шта се са тим после дешава то зависи. На пример у Канади за папир нема фабрика за прераду него се све шаље у нека постројења у Америци, стиропор се шаље у Малезију јер они од тога праве неку сировину која се после прерађује, пластика се рециклира делимично овде мада неки део опет иде у Малезију“, објашњава Марија.

Извоз рециклажног материјала ослобађао је Канаду већине тог отпада. Прошле године, међутим, Кина, један од највећих купаца, прекинула је увоз пластике за прераду, а исто планирају Малезија и Филипини, након открића да је у товарима рециклажне пластике из Канаде пронађена и она која није за поновну употребу.

Погрешно разврставање један од највећих проблема

Решења за складиштење или извоз вишкова нема, као ни званичног објашњења како се у извозу нашло и ђубре којем ту није било место. Иако је погрешно разврставање један од главних узрочника проблема у рециклажи отпада.

„Мислим да око 50 одсто људи не брине заиста о томе, то кажем зато што видим да не испирају пластичну амбалажу или не разврставају ђубре онако како би требало, покушавају да разврстају, али можда заправо и нису сигурни где шта иде, а све то мени прави додатни посао и проблеме“, жали се Метју Ростески. 

„Нисам баш одушевљен, али ја волим да све држим чисто и организовано, не мрзи ме да то радим и са ђубретом“, наводи Љубо Иванов.

Музичар у популарном бенду, Љубо има имиџ доброг момка. Па ипак, када се доселио из родне Словачке, ни уз најбољу намеру, није био сигуран како да правилно разврстава ђубре.

„Први пут сам био збуњен, убацио сам једну ствар у погрешну канту, али је на зиду у згради осванула слика мог ђубрета као пример како не треба да се баца“, сећа се Љубо.

Слику је ставио управитељ зграде, јер ланац одговорности, подразумева да ће новчану казну платити онај који ђубре баца или онај ко је за зграду одговоран.

Улога управника зграда 

Као управник зграде Метју мора да прегледа канте са рециклажним отпадом, да избаци неприкладан садржај, исече кутије које заузимају простор или извади делове стакла из канте за тегле и флаше које некога могу да повреде.

„Са органским ђубретом имамо проблем, морали смо да ставимо молбу на зид јер људи убацују овде обичне пластичне кесе, а не биоразградиве, и то онда буде одбијено, то не желе да покупе људи из компаније за одношење ђубрета“, објашњава Метју.

Додатни проблеми настају када се такво ђубре ипак однесе. Садржај канте са само једном пластичном кесом или кутијом од хране или козметике која није испрана, није могуће рециклирати, па компаније које су у обавези да то чине, врло често такве, контаминиране контејнере испразне на обичном ђубришту.

Стручњаци предлажу доношење закона којим би произвођачи пластике били одговорни и за њену рециклажу, а мале кораке предузимају градови попут Монтреала који је први забранио употребу пластичних кеса и Ванкувера, у коме ће, до 2021. године, осим кеса, бити забрањена и употреба пластичних сламчица.

Уколико, ипак, не буде великих индустријских промена набоље, процењује се да ће до 2030. године Канада изгубити око 11 милијарди долара потенцијалне зараде на преради пластичног отпада.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 18. април 2024.
6° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво