Психоделични лекови, али без халуцинација – још један покушај неризичног лечења депресије

Већ деценијама су трновити напори да се ЛСД и др. психоделичне супстанце уведу у медицинску психотерапију.

Психоделични лекови, најпознатији су по томе што изазивају халуцинације и подижу расположење корисника, досад су то показале многе науче студије и истраживања. Препрека у лечењу депресије и уопштено у њиховој медицинској употреби су ризици који долазе у пакету с психоделичним „путовањима“ због чега се ЛСД и остале психоделичне супстанце сматрају непоузданим антидепресивима.

Халуцинације, наиме, могу изазвати психозу код људи са одређеним факторима ризика, а због њихових непредвидивих ефеката, клиничари морају пажљиво да прате пацијенте док узимају ову врсту лекова. 

Хиљаду пута јаче од класичних антидепресива

Најновије истраживање показује да би научници могли да избаце халуцинације из формуле у лечењу депресије психоделичним лековима. ЛСД и псилоцин — психоделично једињење у магичним печуркама, рецимо — могу да изазову антидепресивни одговор код мишева преко молекуларног механизма који је потпуно одвојен од оног одговорног за халуциногене ефекте, извештава научни тим у чланку Nature Neuroscience.

Резултати, кажу, отварају пут развоју психоделичких лекова који би могли да лече депресију без халуцинација

Рад је ригорозан и пажљив, каже Ривати Чотекалапанда, неуролог у Вејл Корнел Медисин, а резултати су интригантни. Али Чотеклапанда наглашава да би пут од демонстрирања оваквих ефеката у основним истраживањима до развоја лекова који су ефикасни код људи могао бити тежак и с многоструким препрекама.

 Истраживање ефеката психоделика је у великој мери фокусирано на рецептор серотонина 2А у мозгу, јер лекови производе халуцинације везујући се за овај рецептор.

Али психоделици су у интеракцији са много рецептора, каже Рафаел Молинер, доктор неуролошких наука са Универзитета у Хелсинкију и главни аутор рада. 

У новој студији, истраживачи показују да психоделични лекови имају сличан механизам помоћу којег делују као и класични антидепресиви, пре свега у везивању за рецепторе, али и 1000 пута јаче од класичних антидепресива. Такође су открили да су лекови подстакли неуроне пацова и миша да развију повећан број неуронских веза.

Ови налази сугеришу да психоделици могу имати антидепресивни ефекат тако што делују на рецепторе, чак и без покретања рецептора серотонина. Тако је Молинер тим мишевима дао ЛСД заједно са једињењем које блокира везивање лека за рецептор серотонина 2А, да види да ли ће то смањити понашање налик депресији без изазивања халуцинација.

Чувари златних стандарда лечења депресије

Људе можете једноставно да питате да ли је неко доживео халуцинације, „али код мишева то није тако лако“, каже Молинер.

Његов тим је искористио чињеницу да глодари на халуциногеној дроги обично трзају главом као да се отресу муве. Мишеви којима је дат ЛСД заједно са блокатором серотонина 2А нису трзали главом. Али се с друге стране показало да лекови и даље имају - антидепресивни ефекат што је и био циљ овог истраживања.

 Разуме се да и даље постоје они који упозоравају да се студије о лечењу депресије на животињама често не преносе добро на људе и да ефекат психоделика у клиничким испитивањима није јасан и има још пуно непознаница.

„Стотине радова“ пронашле су обећавајуће механизме за лечење антидепресивима код мишева, „од којих ниједан није успео да развије нове фармаколошке лекове који су бољи од златних стандарда лечења депресије“, каже Еико Фрид, клинички психолог са Универзитета у Лајдену.

Иако се чини да психоделици заиста помажу пацијентима да се осећају боље, није могуће сакрити од пацијената да ли су узели психоделик или плацебо, каже Балаз Сигети, истраживач психоделика на Империјал колеџу у Лондону. Ово замагљује доказе из клиничких испитивања.

Виши аутор Иро Кастрен, неуролог у Хелсинкију, ипак верује да би рад његовог тима могао да отвори обећавајуће путеве за антидепресиве инспирисане психоделиком.

Али, „ово ће бити прилично дуго путовање“, каже Кастрен. Чак и када би се такви лекови чинили ефикасним код животиња, били би потребни опсежни тестови на људима да би се потврдило да преправљени психоделици ублажавају депресију и нису халуциногени.

"То није нешто што ће се догодити у наредних 5 година", прецизира Кастрен.