Људи у Европи су користили ватру за кување још пре 250.000 година, утврдили научници

У раду објављеном у часопису Scientific Reports, научници су изнели доказе да су наши преци у Европи користили ватру за активности попут кувања, грејања и одбране пре најмање 250.000 година. Ранији докази су указивали на то да су људи управљали ватром у Европи много касније, пре око 200.000 година.

Користећи форензичке хемијске методе за идентификацију молекула непотпуног сагоревања, истраживачки тим на Хериот-Ватовом институту за енергију, геологију, инфраструктуру и друштво открио је остатке ватре на Валдокаросу II, археолошком налазишту у близини Мадрида у Шпанији.

Др Клејтон Мегил, доцент на шкотском универзитету који је специјализован за коришћење геохемије за реконструкцију древних услова живота, водио је пројекат у сарадњи са шпанским археолозима Сусаном Рубио-Хара и Хоакином Панером са Универзитета Комплутенсе у Мадриду. Геохемија обухвата проучавање хемијског састава земље и њених стена и минерала.

„Пронашли смо поуздане доказе спаљених материјала чији остаци су били распоређени по одређеном обрасцу, што указује да су људи били способни да запале и контролишу ватру. Ватру су користили за спремање хране или за одбрану. Трагови паљевине нам говоре да је ватра окруживала неки простор, који је био дом или простор за спавање, дневна соба или кухиња, можда и ограђен простор за животиње“, наводи др Мегил.

Хемијски састав угљенисаних остатака такође указују да су наши далеки преци бирали одређене врсте огревног дрвета због његових својстава горења, као што су виши степен топлоте, а мања количина дима.

„Ово је важно јер је наша врста дефинисана способношћу употребе ватре“, напомиње Мегил. „Могућност да кувамо храну да нахранимо наш велики мозак је једна од ствари која нас је учинила тако успешним у еволуционом смислу. Ватра такође доноси заштиту и подстиче комуникацију и породичне везе. И сада коначно имамо непобитне доказе да су људи почели да користе и контролишу ватру у Европи око 50.000 година раније него што смо претпостављали.“

Хемијска анализа је поузданији начин потврђивања присуства ватре од анализе археолошких остатака огњишта, који могу бити нарушени временским приликама или самим процесом ископавања, додао је др Мегил.

У следећој фази пројекта, истраживачки тим ће проучавати камена оруђа пронађена у близини ватрених огњишта како би утврдили да ли су коришћена на одређене начине око прављења и контроле ватре – на пример, за сечење меса или уситњавање биљака.

„Желимо да разумемо да ли је селективна или специјализована употреба алата нешто што би барем теоретски требало да иде руку под руку с контролом ватре“, наводи истраживач.

На светском нивоу, најстарији јасни докази о ватри под контролом људи налази се у источној Африци и потичу од пре око милион и по година и у Израелу од пре око 790.000 година. У Европи су ови докази пронађени на територији данашње Шпаније, Мађарске, Француске и Немачке.