Зелена транзиција: колико је српска привреда циркуларна?

Поред осталих фактора, веома је важно да држава створи услове за прелазак са линеарног на циркуларни модел пословања.

Синиша Митровић, директор Центра за циркуларну економију у Привредној комори Србије, истиче да је врло важно да схватимо да уколико останемо заробљени у линеарној економији, немамо шансу да будемо конкурентни.

 „Ако Србија троши два и по или три пута више енергије по јединици производа, онда схватате да немате шансу у будућности. Ако трошите 100 одсто природне ресурсе, ваш производ није курентан; ако не користите обновљиве изворе енергије, ваш производ не може да уђе у хипермаркете; ако немате управљање отпадом од хране, онда морате да се редизајнирате у делу циркуларне економије и да будете ’френдли’ према климатским променама и изазовима светске економије“, каже Митровић, и додаје да је сва математика у томе како вас неки потрошач који ће користити ваш производ види у том тренутку.   

Циркуларна економија огледа се у савременијој, модернијој и ефикаснијој производњи. На томе нарочито инсистира европско тржиште, на које извози и српска привреда и које је потпуно оријентисано ка зеленим производима, произведеним на начин који најмање штети животној средини. То су главни постулати циркуларне економије. Зато је она, у овом тренутку, веома захтевна, посебно за сектор МСП-а, па многи постављају питање  – да ли се исплати бити зелен у пословању у Србији, када, како кажу, имате јавне набавке које не препознају то што се зове одржив производ. 

„У том тренутку ви схватате да је пословање по моделима ЦЕ (циркуларне економије) врло захтевно за финансије ваше компаније. Али онда видите да је бенефит који долази на тржишту од купаца врло захвалан и да ви једино тако можете да опстанете. Ми ћемо свакако морати да уводимо у пословање и зелено рачуноводство и одрживо пословање и утицај на локалну заједницу – као важне факторе производње. Мислим да у овом тренутку то није преурањен процес. Напротив, треба бити довољно храбар да видите шта ће се дешавати у будућности, да видите које су то навигације светске економије и да идете у том смеру”, наводи Синиша Митровић.

Сандра Докић, помоћник министра у Министарству заштите животне средине, каже да је циркуларна економија као модел код нас на самом зачетку и да представља једну неопходну мултисекторску сарадњу, због чега је Министарство заштите животне средине развило Програм развоја ЦЕ за наредне три године са акционим планом. „Ту је заиста била неопходна сарадња свих министарстава и институција и тачно су сагледани они сектори, односно ресори, где развој циркуларне економије има највећи потенцијал. Он се може видети у управљању отпадом, водама, хемикалијама. Ту је област која се односи на обновљиве изворе енергије и енергетску ефикасност и уопште велики значај и учешће привреде, која у целој тој транзицији мора да има изузетно активну улогу”.

Врло је важно да је циркуларна економија препозната као једно од средстава за модернизацију индустрије у Стратегији индустријског развоја Србије. Сама индустријска производња је веома везана за циркуларну економију, тј. може да се унапреди и постане одржива тако што ће отпад из једне индустрије постати сировина и ресурс за неку другу. Тако долази и до значајних економских уштеда, јер индустрија која генерише отпад заправо мање троши за његово збрињавање, док нека друга индустрија која ће тај отпад користити у својој производњи штеди јер не мора да набавља фосилна горива или да троши струју са мреже, произведену из фосилних горива.