Формула за 21. век: Уместо бриге – борба и креативност

Живот је борба, вечито устајање, настављање, постављање циљева, њихово реализовање. Да би се опстало на том путу, потребне су воља, истрајност и јасна усмереност на циљ.

Иако снажни физички и ментално, и спортисти понекад посустају у вољи. Тада наступају животни саветници или тренери (енгл. life coach), који одржавају мотивисаност појединца и помажу му да оствари најбоље резултате.

Тим позивом бави се и Влада Неговановић, који је пре 30 година напустио родни Аранђеловац. Данас живи и ради у Бечу. Сарађује са бројним спортистима – као што су фудбалери Александар Драговић, Роланд Линц, Рубин Окоти, тренери Небојша Јововић, Влада Милојевић – као и са пословним људима и појединцима. 

Неизвесности са којима живимо утичу на нас, преламају се кроз наш пословни, али и приватни живот. Зато смо од господина Неговановића потражили савет како да се носимо са проблемима које доноси период борбе и стрепње.

Дуго радите са људима водећи их кроз разне животне успоне и падове. Данас се цео свет налази у новој ситуацији. Вести које допиру до нас и околности у којима живимо остављају последице. Како би требало да се односимо према проблему који се надвио над свима нама?

– Страх је наш највећи непријатељ, већи него било који рат. Не треба га пуштати у кућу – главу. Кад једном већ уђе, тешко га је истерати јер воли да се одомаћи. Много је похлепан и једе све што имамо код себе. Наравно, воли да се шири и да се прави важан. За тили час нас обузме и паралише. Има их различитих врста: страх од рата, вируса, пораза, смрти, живота, испита, растанка, авиона, воде, пожара, земљотреса, поплава итд. Од детињства су нас учили да се бојимо. Многе дечје приче су биле такве. Вук појео Црвенкапу итд. Човек научи да се боји и непрестано тражи страх. Кад гледа вести о неком догађају, није му доста један ТВ програм, већ и на другим каналима тражи исту тему, друге коментаре. Шта ради? Храни свој страх. Ем га је пустио у кућу, ем га храни до миле воље. Наравно да страх нема намеру да изађе из твоје куће (главе) јер му је лепо. Али пријатност није обострана. Страх постаје све лепши и већи, а ти трунеш. Зато га не треба пуштати у свој ум. Не гледаш вести, не слушаш радио, размишљаш позитивно и пре свега – постављаш себи права питања. Могу ли да зауставим рат? Могу ли да изолујем све вирусе света? Хоће ли бити смак света ако не положим испит? Одговор за сва твоја постављена питања биће НЕ, али управо то НЕ ти говори да је живот леп упркос свим потешкоћама.

Будући да је последњих година страх централна тема међу свима нама, како се треба борити против њега?

– У свом послу се свакодневно сусрећем са забринутим људима. Жале се на различите ситуације. Неко не игра на спортском терену онако како би желео, неко има пословних или приватних проблема, а има и оних који су забринути због свих светских дешавања. Решење за све је исто. Уместо бриге – борба. Где ставимо фокус, ту одлази енергија. Брига и страх троше екстремно много енергије, а без ње нема живота, радости и прогреса. И ваш имуносистем ради слабије ако у телу нема енергије. Отац мог пријатеља Јеврејина је преживео концентрациони логор у Другом светском рату сликајући. Он је свој фокус ставио на уметност – упркос страху да му сваки дан може бити последњи дан. Сликао, мање се бринуо, сачувао енергију и преживео. Свако може мање да брине ако стави фокус на друге ствари.

Која је ваша мисао водиља са којом лакше пловите кроз живот?

– Тражим нешто лепо у сваком дану не размишљајући ни о будућности, ни о прошлости. Ако организујемо данашњи дан најбоље што можемо, велика је вероватноћа да то можемо поновити и сутра, јер са собом носимо добро искуство из претходног дана. Да бисмо извукли најбоље из себе и из дана, не сме да буде страха. А како без страха у овим лудим временима? Једноставно се „правите луди" – иако нисте. Сачувајте живце, посветите се креативном раду и на крају ћете имати дела и здравље. То је, по мом мишљењу, формула за 21. век.