Проблеми у функционисању мозга нису „зацементирани“ – структура му се може променити за шест недеља

Антидепресиви, бихејвиорална терапија и електро-терапија нису подједнако функционалне и успешне код свих пацијената који пате од депресивних поремећаја, али научници у Немачкој тврде да ови третмани имају моћ да промене мождане структуре. Колико дуго те промене трају, остаје да се утврди.  

Људи који доживљавају депресивна стања често имају проблема да регулишу негативне емоције и своје физиолошке реакције на стрес. У таквим тешким условима, уживање чак и у најпријатнијим активностима у животу може да се доживи као нешто оптерећујуће. 

У прошлости, анализе које су укључивале снимања мозга су откриле да је озбиљна депресија повезана са променама у запремини сиве материје (састављене од неуронских тела) и беле материје (састављене од нервних влакана).

Такође је повезана са повећањем активности амигдалног дела мозга, што утиче на емоционална искуства; скупљање хипокампуса, који игра главну улогу у дугорочном учењу и памћењу; и скупљање базалних ганглија, што помаже у процесуирању емоција.

С друге стране, депресивни поремећаји који су отпорни на третмане лечења је обележен променама у базалним ганглијама и режњу који обрађује сензорне информације.

Ако заиста постоји јака веза између структуре људског мозга и функције депресије, то би могло озбиљно помоћи у побољшању дијагнозе и лечења, сматрају истраживачи

Данас се, међутим, истраживачи не слажу око тога да ли је ова веза конзистентна или довољно чврста да се на њу ослоне.

Група истраживачу у Немачкој сматра да та веза јесте довољна како би се могла применити у побољшању лечења.

Њихова нова студија представљена је на 35. годишњем Европском колеџу за неуропсихофармакологију у Бечу. Налази сугеришу да су неке од структурних карактеристика мозга пронађене код пацијената са депресивним стањима ублажене када је лечење антидепресивима било успешно.

Пре него што су почели са методама за лечење депресије, 109 пацијената са овим проблемом је ишло на скенирање мозга магнетном резонанцом.

Затим су пацијенти лечени или електро-терапијом, психолошком терапијом или антидепресивима, или комбинацијом свих терапија.

Јача повезаност неурона после свега шест недеља 

Шест недеља након првог скенирања магнетном резонанцом, пацијентима је поново скениран мозак. Резултати „пре и после" су затим упоређени са грађом и стањем мозга 55 здравих учесника.

На крају, аутори студије су открили да пацијенти са највећим побољшањима симптома такође показују највише структурних промена у мозгу. После шест недеља, повезаност између неурона у одређеним деловима њиховог мозга се повећала, а ови ефекти су били независни од избора начина лечења.

„Били смо изненађени брзином одговора", каже психијатар Џонатан Репл са Универзитета у Франкфурту.

„Немамо објашњење како се те промене дешавају, нити зашто би се оне дешавале са тако различитим облицима лечења", додао је.

Током испитивања, истраживачи су, како наводе, стекли утисак да је електро-терапија дала највећи учинак. Ипак, ова метода доноси и највише нежељених ефеката, па зато научници и даље покушавају да пронађу најуспешнији режим третмана.

Електро-терапија функционише тако што пропушта електричну струју кроз пацијентов мозак док је под општом анестезијом, а у студијама на мишевима, чини се да терапија побољшава комуникацију између неурона у одређеним деловима мозга. У ствари, истраживачи са Универзитета „Џонс Хопкинс" недавно су открили чак и нове мождане ћелије које се развијају у хипокампусу мишева третираних овом методом.

Студије међу људима су показале сличне резултате. У 2015. години, на пример, откривено је да електро-терапија „формира" мождане структуре неких пацијената са депресивним стањима, преобликујући неуронске везе у њиховом амигдалном подручју и хипокампусу.

У међувремену, антидепресиви су повезани са неуро-опоравком у хипокампусу и префронталном кортексу, а електро-терапије су повезиване са измењеном активацијом мозга у префронталном кортексу и прекунеусу, што је повезано са менталним сликама и памћењем.

Упркос томе што су засновани на доказима, ови третмани депресије нису увек једнако ефикасни, нити обавезно доводе до истих нивоа структурних промена у мозгу код сваког пацијента.

Мозак је невероватно сложена структура, а људске емоције су саме по себи прилично замршене. Спајање њих двоје је невероватно изазован посао, али то није спречило научнике попут Репла да покушају.

Психијатар Ерик Руе, који није био укључен у ову студију, похваљује Репла и његове колеге због тежине њиховог најновијег рада.

Каже да студија још увек треба да се понавља у независним узорцима, али да су резултати „веома у складу са нашим тренутним веровањем да мозак има много више флексибилности за прилагођавање током (чак и кратког) временског периода него што се раније мислило."

„То значи да структура мозга пацијената са озбиљном клиничком депресијом није тако фиксирана као што смо мислили, и да можемо побољшати структуру мозга у кратком временском оквиру, око шест недеља", објашњава Руе.

„Ово даје наду пацијентима који верују да се ништа не може променити и да морају заувек да живе са болешћу, јер је она ‘зацементирана' у њихов мозак", објаснио је.

Рад је представљен на 35. годишњем Европском колеџу за неуропсихофармакологију у Бечу.