Наука уместо надрибудалаштина, пола века часописа „Галаксија“

Први број Галаксије на киосцима тадашње социјалистичке Југославије појавио се 1. марта 1972. године у 50.000 примерака и коштао је пет динара. Данас, педесет година после, на једном месту окупили су се чланови прве редакције, читаоци, поштоваоци и заљубљеници у науку.

„Кад би тај часопис данас послагали, свих 306 бројева колико је изашло, то би била моја висина, кад би се сви часописи сабрали облепила би се планета, а становништво данашње Србије је укупан број читалаца. Онде можете мислити како изгледа стварати нешто тако. Нисмо ми били свесни да ће о трајати и бити тако значајно“, каже члан прве редакције Галаксије Милан Кнежевић.

Након 17 година паузе, у децембру 2018. године, некада популарни часопис се поново нашао у штампи, са једним тешким задатком: како да се прилагоди новим генерацијама миленијалаца.

„Галаксија је традиционално имала публику од младог узраста, средњошколаца, студената до старијих поштовалаца. Међутим, данас је технологија преузела своје и та онлајн форма захтева доста прилагођавања, нарочио када знамо да је људска пажња скраћена“, објашњава аутор текстова у Новој галаксији Гордана Медић Симић.

„Прво треба да се питамо како тај часопис може свима нама да помогне. С обзиром да ми више волимо да гледамо надрилекаре, надринаучнике, надрибудалаштине него да се бавимо науком. Када држава схвати какву корист има од популаризације науке, од науке и научно популарне литературе, онда ће и схватити колико мора да подржава те часописе јер они живе на врло клизавом терену што се финансија тиче“, истиче академик Зоран Петровић.

За часописе за популаризацију науке се каже да „немају читаоце, већ посвећенике“. Ако успеју да се прилагоде електронским издањима и мобилним апликацијама, читалаца ће сигурно бити.