Гљивична инфекција нокта - како спречити, лечити и зашто не радити гел лак преко ње

Гљивичне инфекције се обично развијају током времена, тако да свака непосредна разлика у начину на који ваш нокат изгледа може бити сувише суптилна да би се приметила у почетку.

Гљивична инфекција ноктију може захватити део нокта, цео нокат или неколико ноктију. Уобичајени знаци гљивичне инфекције ноктију укључују изобличен нокат који се може одвојити од нокатног лежишта, мирис који долази из зараженог нокта и ломљив или задебљан нокат.

Веровали или не, у великом броју случајева се све дешава у салонима за негу лепоте, СПА центрима или другим местима која у неадекватним условима имају непосредан контакт са нашим телом, а са много људи свакодневно.

Нико не тврди да ова места изазивају гљивичну инфекцију, али услед оваквих услова могу помоћи да се она пренесе. Наравно, могу помоћи и да се учини први корак ка излечењу или упутити на подолога уколико се примети да је инфекција у оптицају. А ево и зашто. Зато, као и све у животу, треба радити са опрезом.

Салони користе дуго турпију за једнократну употребу. У случају да је приликом (мани)педикира дошло до било каквог крварења, ту турпију је потребно бацити, а не стерилисати изнова. Ако нема других проблема, испрска се алкохолом од 96% и одстоји да убије бактерије. Остали прибор мора да се опере па стерилише, а у неким салонима се користи и УВ хладни стерилизатор.

„То није стерилизатор. УВ светлост у козметологији служи за одржавање стерилисаног материјала, тј. алата стерилним. Али не може да га стерилише. Механички оперемо алат, па га стерилишемо хемикалијама, онда га стављамо у УВ стерилизатор. Сада постоје и ултразвучни стерилизатори“, каже Ивана Илинчић, терапеут за лепоту.

Ивана каже да је ризик да се добије гљивица, али и многе друге заразне преносиве болести, превелик уколико се прибор само опере.

„Виђала сам да цангле стерилишу затворене. Цангле морају да се стерилишу у отвореном јер је потребно да њихова сечива буде доступна хемикалијама - РОЦИД је одлично средство за стерилизацију“, каже Ивана.

Хигијена салона мора да постоји. На одређеној температури се морају прати пешкири и чарапе како бисмо превентивно утицали на то да сутрадан не добијемо неку инфекцију од претходних клијената.

„Пешкир мора да се откува. Место у лампи мора да се очисти. Људи масовно добијају гљивице по рукама. Грицкалицу, којом су секли нокте на ногама, не оперу и не дезинфикују, а онда са њом пређу на руке. Поготово ако се дели та једна недезинфикована грицаклица на целу кућу“, каже Ивана.

Проблем је и у гостињским папучама, нетемељном прању ногу и каде. Боси ходамо по базену, код гостију, или смо на лежаљкама. Довољно је да једна заражена особа на овај начин свуда пренесе гљивице. Обољење се не пренесе увек и инстант свима, али ризик постоји.

Ако убацимо ноге у кадицу која није довољно стерилисана, па онда у папуче за госте, а заразили смо се, постоји ризик да тада то пренесемо и другима.

„Чарапе треба прати на 60 степени. Грилонке су омиљене чарапе гљивицама које обожавају мрак без кисеоника. Да би се убила, гљивица мора да се претвори у спору, пругасту ћелију, па да се третира антимикотицима“, каже Ивана.

„Севст раније није била развијена и не раде се редовно педикири. Kада се обичан педикир ради често, постоји могућност да се све спречи. Онда се не би дошло ни до медицинског, а камоли даље“, тврди она.

Продавнице обуће такође могу бити проблем. Чарапе за једнократну употребу треба да постоје, али их нема. А много људи свакодневно проба исту обућу пре куповине.

Ивана каже да нокти на ногама морају да се секу. Стручњаци тврде да тренд пуштања ноктију на ногама може само естетски да буде некоме леп, али да није здрав. Ноге воле сунце и отворену обућу. Сви воле модни моменат обуће, а најбитније је да нога дише и да буде удобна ципела.

Шта нам је чинити?

На прву промену коју спазимо треба да се обратимо стручњацима. Свакако можемо о томе дискутовати и са педикир мајсторима који би требало да буду довољно едуковани да нас упуте даље. Ако примете и сами неку промену на нокту, поготово у случају гљивичне инфекције, не сме да се ради гел лак и то треба да одбију.

Редовно вођење рачуна о хигијени, не само о томе да нам нокти буду уредни већ и о чарапама и обући коју стављамо на ноге, као и стерилисање прибора и паметан избор места на којима негујемо тело, кључни су у превенцији овог и многих других обољења. Одговорност према себи и другима, пре свега.

Најчешћи тип гљивичне инфекције ноктију се развија и на ноктима на рукама и ногама. Ову гљивичну инфекцију каратерише беличастожућкаста пребојеност на слободном рубу нокатне плоче или ка бочном набору.

Напредовањем инфекције нокат постаје крт, искрзан, задебљао, па га је тешко сећи. Тада почиње и одвајање нокатне плоче.

Уколико се ни у овој фази не приступи лечењу инфекција напредује даље и долази до уништења дела или целог нокта, појаве запаљења и изразитог бола.

Инфекција у виду белих мрља на нокту обично погађа нокте на ногама. Ова инфекција настаје тако што одређена врста гљивица напада горње слојеве ноктију и ствара добро дефинисане беле мрље на нокту.

Уколико се не лечи, на крају ове беле мрље покривају цео нокат, који постаје храпав, мекан и склон распадању. Тачке на ноктима могу постати испуцале и љускати се.

Гљивична инфекција се може манифестовати и у облику жутих мрља, како на ноктима шака, тако и на ноктима на ногама. Жуте мрље се појављују у дну нокта док се инфекција шири према горе.

Ова инфекција се обично може јавити код људи са ослабљеним имунолошким системом, а такође може бити последица мањих повреда ноктију.