Прва велика научница у историји – Хипатија, лепотица и харизматични предавач

Рођена је у Александрији око 370. године пре нове ере (по другим изворима 355. г. п. н. е. ). Била је ћерка познатог филозофа и математичара Теона. У то време сматрало се да деца интелектуалаца морају да се образују без обзира на то ког су пола. Бракови су често били уговарани, младе девојке су се удавале за много старије мушкарце. Захваљујући образовању, могле су да подучавају своју децу уколико им супруг умре. На тај начин знање се преносило у оквиру једне породице.

Жене из сиромашнијих породица училе су само да читају и пишу, али Хипатија је била кћи чувеног научника и добила је веома широко филозофско и математичко образовање. У то време девојке из више класе образовале су се од рођења. До седме године за образовање су биле задужене дадиље, које су их училе како се правилно говори. Девојчице су училе напамет поучне приче и анализирале их. Од седме године училе су језике и правила понашања елите. У раној адолесценцији изучавале су граматику и вештине елоквентног изражавања.

Изучавајући граматику, Хипатија је разумевала и учила класични грчки, а у делима која је читала појављивали су се јунаци – историјске личности високог морала. Она је писала о њима и тако постајала добар аналитичар и критичар. Реторика је била углавном резервисана за дечаке, јер би девојчице до тинејџерског доба обично одустајале од даљег образовања, али не и Хипатија. Даљи пут образовања био је за њу исти као и за дечаке – проучавање астрономије, геометрије, аритметике и дела Аристотела и Платона. Учење је било интензивно. У то време није било формалних диплома, али постоје записи да је Хипатији у Атини припао ловоров венац који су добијали само најбољи ученици. Када се вратила у Александрију, увек је у јавности носила тај венац, уз белу одору.

Сматра се да је написала значајне коментаре о Диофантовој Аритметици и Аполонијевим пресецима купе, који се и данас проучавају. Била је лепотица и харизматичан предавач и њена предавања у свечаној сали Академије била су увек веома посећена. Слушаоци су долазили из Рима, Атине и других великих градова.

Њени непријатељи, који су били и непријатељи њеног доброг пријатеља Ореста, почели су из зависти да шире гласине да је вештица и да баца црну магију на становнике града. Једног дана 415. године руља је насрнула на њу, претукла је и увела у храм, ту су је делићима камења и цигала масакрирали, а затим и разбацали делове њеног тела и спалили остатке. Недуго након овог догађаја уништена је Александријска библиотека. Многа важна дела тог времена заувек су нестала. Убиством Хипатије и уништењем Александријске библиотеке стављена је тачка на веома напредни цивилизацијски период.