Изгледа да је коначно решена највећа мистерија о диносаурусима

Рани истраживачи диносауруса су у почетку претпоставили да су ове животиње споре, гломазне и хладнокрвне попут савремених гмизаваца на које највише личе – њихови најближи рептилски рођаци који постоје данас су крокодили.

У скорије време, међутим, појавили су се наговештаји да то није тачно, преноси Сајенс алерт.

Од метаболичких трагова у љусци јајета, до особине топлокрвних животиња да могу да издрже хладне поларне услове, све је више доказа да су диносауруси можда, ипак, били топлокрвне животиње.

Неки од њих су, на крају крајева, директни преци птица које имају најразвијеније метаболичке процесе од свих живих бића.

Други су тврдили да можда диносауруси нису били ни ектотермни (хладнокрвни) ни ендотермни (топлокрвни) и да би могла постојати трећа опција. Мезотерме, попут данашњих корњача, сагоревају унутрашњу енергију да регулишу своју телесну температуру као ендотерме, али не на истом нивоу и доследности као сисари и птице.

Нова метода коју је развила молекуларни палеобиолог са Универзитета Јејл, Јасмина Вајман сада омогућава истраживачима да израчунају метаболичку стопу код диносауруса помоћу фосилних остатака.

„Метаболизам у ствари значи колико ефикасно претварамо кисеоник који удишемо у хемијску енергију која покреће наше тело“, објашњава Вајманова.

Тај процес конверзије чини нуспроизводе који у интеракцији са протеинима, шећерима и липидима нашег тела формирају хемијски стабилан отпад. Топлокрвним животињама је потребан јачи метаболизам да би проиводиле енергију.

Тешко је ослонити се на претходне покушаје да се добију метаболички индикатори из података о томе на којим температурама се формирају минерали у траговима у костима, јер још увек не разумемо како процес фосилизације мења ове минерале. Али стабилност отпадног производа при дисању омогућава да се поуздано фосилизира.

Користећи бутне кости 55 различитих животиња, укључујући диносаурусе, птеросаурусе, плесиосаурусе, модерне птице, сисаре и гуштере, истраживачи су тражили знаке овог молекуларног отпада.

Упоређујући количине отпада од дисања које се налази у костима код ових различитих још живих врста, Вајманова и њене колеге су успели да разраде скалу отпада у односу на брзину метаболизма. Затим су ово искористили да израчунају метаболизам изумрлих животиња.

„Ово је заиста узбудљиво за нас као палеонтологе – питање да ли су диносауруси били топлокрвни или хладнокрвни једно је од најстаријих питања у палеонтологији, а сада мислимо да имамо консензус да је већина диносауруса била топлокрвна“, каже Јасмина Вајман.

Неки родови диносауруса, као што су гуштерасти Саурицијанси (Saurischians)– којима припадају Трицератопси и Стегосауруси – имали су стопе метаболизма сличне хладнокрвним гмизавцима које познајемо данас. Али многе други родови су били топлији.

Чак су и птеросауруси били топлокрвни, што сугерише да је ендотермија била присутна у њиховим орнитходираним прецима пре него што су се птеросауруси одвојили од својих рођака диносауруса. Чини се да је висока ендотермност птица веома древна особина.

Ови резултати искључују хипотезу да су птице и сисари можда преживели масовно изумирање касне креде због своје топлокрвне природе. Многи њихови савременици који су уништени такође су делили ову особину.

„Висока метаболичка стопа генерално се предлаже као једна од кључних предности када је у питању преживљавање масовних изумирања и успешно обнављање након тога“, истиче Вајманова.

„Живимо у периоду шестог масовног изумирања, па нам је важно да разумемо како су модерне и изумрле животиње физиолошки реаговале на претходне климатске промене и еколошке пертурбације, тако да прошлост може да утиче на очување биодиверзитета у садашњости и да усмери наше будуће акције“, сматра Јасмин Вајман, палеобиолог са Универзитета Јејл.

Истраживање је објављено у часопису Nature.