Компјутерске игрице у учионици?

Резултати новог истраживања научног тима Универзитета у Келну показују да будући наставници све више желе да користе компјутерске игрице у настави. Студија идентификује посебно релевантне аспекте којима се треба бавити у програмима обуке наставника, како би се подржала ова намера.

Компјутерске игре имају важну улогу у животима младих, у медијима које користе. Међутим, у школској пракси то се и даље ретко узима у обзир. Будућа генерација наставника која се тренутно образује на универзитетима могла би то да промени. „У нашој студији усмерили смо се на наставнике сутрашњице и на то како да буду боље припремљени за употребу компјутерских игрица у настави, јер оне имају велики потенцијал за подучавање", рекао је Марко Рит са Одсека за психологију Универзитета у Келну.

У претходним студијама аутори су већ показали да, када се користе у настави, компјутерске игрице могу да подрже развој ученичких вештина. Такође, открили су да после коришћења компјутерских игрица на часу ученици могу да критички и конструктивно сагледају искуства са новим наставним медијем. На основу тога, истраживачи су анкетирали 402 наставника-приправника са универзитета немачког говорног подручја о томе да ли намеравају да користе компјутерске игрице као алат за учење, али и као предмет размишљања на својим часовима.

Поред тога што је испитао њихову 21 личну особину, тим је узео у обзир и то да ли увиђају ефикасност компјутерских игара, колико знају о њима и да ли се плаше да их користе у учионици. „Пре свега, то да ли препознају ефикасност компјутерских игара и виде њихову повезаност са наставним плановима и програмима - одређује да ли ће наставници-приправници имати жељу да их користе у школској настави", објаснио је истраживач Кај Каспар.

Актуелна анкета открила је и разлике између ситуација у којима се користе компјутерске игрице: „Ако користе компјутерске игре да би унапредили способности ученика, наставници посебну пажњу обраћају на сопствени страх од коришћења компјутерских игрица, и на то у којој мери људи који су им важни мисле да треба да их користе", објаснио је Марко Рит. „Ако, с друге стране, желе да користе компјутерске игрице за дискусијe о медијима, на критичан начин, фокус је на труду који је у њих уложен."

Пошто су компјутерске игрице тренутно ретко укључене у програме обуке наставника, истраживачи препоручују да се, пре свега, информишу о потенцијалу и ефикасности компјутерских игара, те о њиховој релевантности за наставни план и програм. Исто тако, наставници треба да буду свесни могућих замки у практичној примени и да буду у стању да се носе са њима. „Ово би захтевало не само прилагођавање наставног плана и програма у едукацији наставника, већ и додатну подршку и упућивање у резултате истраживања, како би касније у школској пракси знали када и како да ефикасно користе компјутерске игрице у учионици", рекао је Каспар.