Звездана прашина

Торбицу са узорцима прашине са Месеца на Земљу је донео Нил Армстронг ради даљих научних испитивања.

Пут те торбице био је чудан: нестала је из центра Џонсон, затим је пронађена у гаражи менаџера музеја у Канзасу; три пута је била продавана на аукцијама; претпоследњи власник ју је послао у Насу како би проверио да ли је заиста оригинална, а када су тамо утврдили да јесте, одбили су да му је врате.

После суђења, торбица са остацима прашине враћена је власнику, који је понудио „Сотбију" да је прода на аукцији. Сада не знамо где се налази, јер је купац остао анониман, а можда би требало да буде у неком музеју, где би сви заинтересовани могли да виде делић историје.

Шта је, у ствари, звездана прашина? Звучи као нешто магично и тајновито, али звездана прашина у универзуму не значи много тога. У питању је прашина која учествује у формирању звезда и планета и налази се свуда у галаксији. Састоји се од ситних делова карбоната и силиката, сваки делић је мали - у просеку пречника 1/10 микрона.

Понекад се појединачни делићи звездане прашине групишу у формације. Почетком 20. века астрономи су приметили да постоје пукотине између звезда, при чему се раније сматрало да је у питању празан простор и да су неке звезде мање сјајне. Међутим, оне су у ствари блокиране облацима састављеним од гаса и звездане прашине.

Звездана прашина није гламурозни астрономски појам, реч је о најситнијим делићима универзума.
Како је звездана прашина нешто од чега је све направљено, можда и ми имамо у себи њене делиће - као доказ да смо део универзума.

Мале ствари понекад чине велику разлику. Упрошћено, звезде се гасе и постају такозвани црни патуљци, а да нема звездане прашине, можда не би настале неке нове и наше небо би без њих било празно и мање романтично.