Читај ми!

Пет ствари које треба знати о свемирском телескопу „Џејмс Веб“ пре него што буде лансиран

После више деценија чекања, свемирски телескоп „Џајмс Веб“, најмоћнија свемирска опсерваторија до сада изграђена, спреман је за лансирање крајем децембра.

Инжењерско чудо, свемирски телескоп који је назван по Џејмсу Вебу, директору Америчке свемирске агенције Наса који је одиграо кључну улогу у програму Аполо, наследиће чувеног Хабла.

Требало би да научницима помогне у налажењу основних одговора о Универзуму, завирујући 13 милијарди година у прошлост.

Пет ствари које треба знати о овом свемирском телескопу.

1. Огромно златно огледало

Централни део телескопа је његово огромно примарно огледало, конкавна структура ширине шест и по метара састављена од 18 мањих шестоугаоних огледала. Огледала су направљена од берилијума и пресвучена златом и прилагођена за пријем инфрацфрене светлости из удаљених делова свемира.

Опсерваторија је такође, опремљена са четири научна инструмента, који удружено испуњавају два главна циља: Снимају космичких објеката и спектроскопију – разбијање светлости на различите таласне дужине ради проучавања физичких и хемијских својстава космичке материје.

Огледало и инструменти су заштићени петослојним штитником од Сунца, који је у облику змаја и направљен је тако да се развије до величине тениског терена.

Штитник је изграђен од каптона, материјала познатог по високој отпорности на топлоту и стабилности у широком температурном опсегу – што је од виталног значаја, јер ће страна штита окренута ка Сунцу бити загрејана до 110 степени Целзијуса, док ће друга страна достићи минимум од минус 200 степени.

Телескоп такође има и свој „свемирски аутобус“ опремљен подсистемима за производњу електричне енергије, погон, комуникацију, оријентацију, грејање и обраду података. Све у свему, Веб је тежак отприлика као и школски аутобус.

2. Путовање од преко милион и по километара

Телескоп ће бити постављен у орбиту око милион и по километара од Земље, отприлике четири пута даље него што је Месец удаљен од наше планете.

За разлику од Хабла, првог свемирског телескопа који орбитира око Земље, Веб ће кружити око Сунца.

Гледано од Сунца, налазиће се одмах иза Земље, што ће му омогућити да увек буде на ноћној страни наше планете. А штитник ће увек бити отворен између огледала и наше звезде.

Свемирском телескопу ће бити потребно око месец дана да стигне до ове позиције у свемиру, познате као друга Лагранжова тачка, или Ел-два. Иаку су астронаути ишли да поправљају Хабл, ниједан човек до сада није путовао тако далеко где ће стићи Веб.

3. Високотехнолошки оригами

Пошто је телескоп превелик да стане у носни конус ракете у својој оперативној конфигурацији, мора да се транспортује пресавијен, у оригами стилу. Распакивање је сложен и изазован задатак, најтежи пред којим су се инжењери до сада нашли.

Око 30 минута после полетања, комуникациона антена и соларни панели који је снабдевају енергијом биће распаковани.

Затим се развија штитник који ће бити склопљен као хармоника и то почев од шестог дана, пошто прође поред Месеца. Танке мембране штитника ће размотавати слижени механизам сачињен од 400 точкића и 400 метара кабла.

Током друге недеље коначно ће доћи ред на отварање огледала. Када се на крају све распакује, инструменти ће морати да се охладе и калибришу, а огледала веома прецизно подесе.

После шест месеци телескоп ће бити спреман за рад.

4. Живот, универзум и све остало

Веб има две примарне научне мисије, које ће заједно чинити више од 50 одсто његовог времена посматрања. Прво, истраживање ране фазе космичке историје, осврћући се на само неколико стотина милиона година након Великог праска.

Астрономи желе да виде како су се формирале прве звезде и галаксије и како се развијају током времена.

Његов други главни циљ је откриће егзопланета, што значи планете изван Сунчевог система. Такође ће истражити потенцијал за живот на тим световима проучавајући њихову атмосферу.

Највише нада се полаже у Вебов капацитет у инфрацрвеном спектру.

За разлику од ултраљубичасте и видљиве светлости у којој Хабл углавном делује, таласне дужине инфрацрвеног зрачења лакше продиру кроз прашину и омогућавају да се јасније виде универзуми у настајању који су обавијени облацима.

Инфрацрвени зраци такође омогућавају научницима да иду даље у прошлост због феномена који се зове црвено померање. Светлост удаљених објеката растеже се како се универзум шири, ка инфрацрвеном крају спектра.

Такође су планирана ближа посматрања, у нашем Сунчевом систему, Марса и Европе, Јупитеровог леденог месеца.

5. Израда свемирског телескопа је трајала деценијама

Астрономи су почели дебату о телескопу који би требало да наследи Хабла још деведесетих, а конструкција Веба је започета још 2004. године.

Лансирање је одлагано неколико пута, првобитно зацртано за 2007, а затим за 2018... углавном због проблема повезаних са распакивањем.

Опсерваторија је резултат огромне међународне сарадње и поред Насиних укључује канадске и европске инструменте.

Више од 10.000 људи радило је на пројекту, а буџет је на крају нарастао на око 10 милијарди долара.

Мисија ће трајати најмање пет година, али надамо се бар 10 или више.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 14. јун 2024.
14° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије