Форконтумац, панчевачки карантин

Најпознатије је острво Форконтумац, чије име потиче од аустријске карантинске станице (контумац), која се почетком 18. века налазила на ушћу Тамиша у Дунав, надомак центра Панчева. Као и онај земунски, и овај панчевачки карантин имао је улогу да спречи ширење заразних болести, посебно куге која је у то време харала Отоманским царством.

Ту су лекари прегледали све путнике који су стизали са десне обале Саве и Дунава. Уколико би путник показивао било какве знаке болести, упућиван је у посебно ограђен карантин у коме би, у зависности од болести, проводио између 21 и 42 дана. Занимљиво је да се у карантину нашао и Вук Стефановић Караџић, 1813. године.

С временом је карантин са ушћа Тамиша премештен ближе граду, а ада која се налазила преко пута карантина добила је назив Форконтумац, што може да се преведе као „преткарантин".

Острво је познато и као Швеб, од немачког израза schweben – лебдети, плутати. Овај назив не чуди – због бујне вегетације која се простире на 400 хектара, острво заиста изгледа као да левитира изнад плавог Дунава.

Наравно, прво га откривају аласи, потом авантуристи, и коначно, средином педесетих година прошлог века – викендаши. И тако на северном делу острва Форконтумац почиње да се ствара викенд-насеље, данас позната – Бела стена. Налази се на продуженом делу пешчане плаже која је специфична по плићаку који се пружа чак десетак километара.

До Беле стене може се доћи само водом, односно чамцем. За оне који немају сопствена пловила организован је превоз – за Београђане из марине у Вишњици, а за Панчевце из викенд-насеља Чапљен. Са које год стране да се налазите, имате могућност да топле дане проведете на лепој пешчаној плажи, на којој увек дува благи поветарац; на нашем мору – нашем Дунаву, на Белој стени.