Индијанци Амазоније и борба за очување прашума

У време Кристифора Колумба и пута у Нови свет, у Јужној Америци је живело више милиона Индијанаца, само у Бразилу од пет до седам милиона. Данас се процењује да у Бразилу има око 100.000 Индијанаца или Индиоса, у око 150 народа.

Пре више векова, у југоисточни амазонски базен стизали су мисионари, трагачи за златом, трговци робљем, ловци на коже јагуара, скупљачи каучука. Контакт са спољашњим светом одувек је доносио ризик од грипа, богиња и других болести. Заразне болести које се иначе уобичајено лече, постајале су смртоносне за староседеоце јер припадници племенских заједница имају слабији имунитет. На почетку 20. века, у Бразилу је истребљено више од 60 индијанских народа. Уништавање тропских кишних шума, њихових последњих уточишта, допринело је томе. Некада се годишње посече 50.000 квадратних метара шуме, а томе је допринела права инвазија дрвосеча и рудара. Нажалост, коронавирус је још прошле године стигао и до индијанских племена Бразила.

Најусамљенији човек на свету

Трагична смрт Ријелија Франсиската, цењеног бразилског стручњака за домородачка питања, показује сву сложеност и парадокс приче о „неконтактираним" индијанским племенима, староседеоцима. Како пише Фернандо Дуарте, новинар Би-Би-Сија, у тексту „Злочин који открива тајне изолованих племена", Франсискато је погођен стрелом и преминуо је на путу до болнице. Стрелу је испалила група бразилских Индијанаца примећена у близини места за које се зна да га насељава девет различитих племена - укључујући пет група класификованих као „неконтактиране".

Он је био лидер једне од радних група чији је задатак био да надгледа и штити заједнице као што је та. „Ти домороци можда никада неће сазнати да је Ријели био један од највећих бранилаца домородачких права у Бразилу", рекао је његов сарадник.

У Бразилу има око 50 домородачких народа класификованих као „неконтактирани" - племена која нису имала мирољубиве контакте ни са ким. Међу њима је и „најусамљенији човек на свету", једини преживели припадник непознатог, изолованог племена. Амерички новинар Монти Рил написао је књигу Последњи из племена: херојски подухват за спасавање једног човека у Амазонији. Нико са стране, из спољашњег света, никада није разговарао са њим. Његово племе је десетковано током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. Племе никада није именовано, а није познато ни којим језиком су се служили.

Пре неколико година појавио се једноминутни снимак мушкарца у педесетим годинама. Снимано је са удаљености, а снимак је објавила Агенција за староседелачке народе бразилске владе - Фунаи. Наиме, од 1996. године, Агенција из даљине надгледа тог човека, како би доказала да је жив и тиме продужила ваљаност наредбе о забрани уласка на земљиште. У складу са бразилским Уставом, староседеоци имају право на земљиште. Подручје од око 4.000 хектара окружено је приватним фармама и земљом на којој су посечене шуме, а наредбом се спречава да било ко уђе у тај простор и угрози човека који ту живи. Илегалне дрвосече и фармери још увек желе његово земљиште. Могао би да постане жртва пистолероса, револвераша плаћеника, које сточари ангажују да патролирају околином.

Да ли је крчење шума распламсало пожаре у Амазонији?

Постоје, међутим, племена која се супротстављају илегалним дрвосечама и активно боре за своју земљу. Индијанци из амазонског племена Кајапо својевремено су отерали ранчере и копаче злата и спречили изградњу бране. Затим су постали „видео-ратници" и почели да снимају илегалне дрвосече. Мушкарци из амазонског племена Тембе све чешће стављају традиционалне ратничке боје, и маскирани лишћем, опремљени луковима и стрелама, патролирају својом земљом дубоко у амазонској прашуми. Тензије су појачане и шумским пожарима који се обично подмећу да би се рашчистило земљиште.

На другим местима шуме се крче на огромним површинама како би се добили пашњаци или копала руда. Велики подухвати изградње брана додатно гутају шумске површине величине читавих држава.

Шума као лек за климатске промене

Ако пожари у Амазонији наставе да букте на сваких неколико година, велики део прашуме ће бити претворен у грмље. Шуми је потребно око 20-40 година да се обнови, уколико се створе услови за то, сматрају научници. Али, дрвеће које преживи те пожаре, биће ослабљено и теже ће подносити суше и нове пожаре. 

Дрвеће је најбоље решење за климатске промене. Али климатске промене и крчење шума су опасан спој.