Шта нам је донела онлајн настава и где су ту онлајн заљубљивања и дигитални осмеси

Онлајн настава је неминовност у већем делу света, препознатљив модел примењен на добро утрениране прсте ђака и студената који одлично владају модерним технологијама. Али постоји „мали“ проблем. Како ће се наша деца заљубљивати онлајн? Тешко.

Имам сина тинејџера, гимназијалац, трећа година, и све ми је познато, али увек ми је драго када чујем мишљења професора и ђака. Свако има своју призму, а она изгледа отприлике овако.

„Данас су информационе технологије заступљене у свим сегментима друштва. Не може се замислити напредак без њихове подршке.

На основу богатог новинарског и професорског искуства могу да посведочим и о добрим и о лошим странама дигиталних технологија“, истакао је професор др Јанос Хараламбидес са Колеџа „Ледра“ у Никозији, али и новинар и стручњак дигиталног маркетинга, који је познат као предавач у многим градовима Европе. 

Искуства онлајн наставе

У сектору образовања важно је да приликом подучавања уважимо потребе студената и прилагодимо се условима друштва. Зато морамо ослушкивати околину.

„До пре годину дана сви смо замишљали како би било добро да можемо наставу да пратимо са другог места, да време утрошено на одлазак на факултет и седење на предавањима утрошимо на породицу, пријатеље, хобије.

Данас због пандемије ова наша жеља је испуњена, али не баш онако како смо се надали, да ли ће овај вид наставе бити успешан и да ли ћемо га задржати, време ће показати“, истакла је Ана Вељић, студенткиња факултета МЕФ, смер примењене информационе технологије.

Новонастала ситуација представљала је изазов за ИТ сектор, који је у потрази за решењима „тражио“ нове софтвере и опције за квалитетнију онлајн наставу.

Тако данас захваљујући оваквим иновацијама, сви ми као учесници у образовном процесу имамо на располагању различите платформе које нам помажу да оправдамо циљ, а да при томе поштујемо здравствене препоруке.

„Искуство са онлајн наставом пружило ми је и неке нове могућности за професионални развој, јер сам добила прилику да одржим више гостујућих предавања на неким иностраним факултетима.

То се показало као велика предност при оваквом начину студирања“, истакла је проф. др Саша Виријевић Јовановић, редовни професор на Факултету за примењени менаџмент, економију и финансије у Београду.

„Мени као професору маркетинга, реализација онлајн наставе није представљала непознаницу, имајући у виду да на факултету већ годинама успешно користимо 'moodle' платформу, на коју постављамо различит дигитални садржај који утиче на квалитет образовања“, истакла је професорка Виријевић.

„Сада уз 'moodle' платфому користим најчешће Зум митингс и Гугл мит, који ми омогућавају да уживо одржим часове и комуницирам са студентима“, рекла је проф. Виријевић.

Позитивне стране онлајн наставе

Пошто је превише негативних коментара, хајде да онлајн наставу сагледамо из позитивног угла и да утврдимо које су добре стране оваквог модела.

„Јако је важно направити разлику између дигиталне писмености и коришћења модерних технолошких уређаја искључиво у сврху забаве.

Зато слободно можемо рећи да су садашњи основци и средњошколци напреднији у усвајању нових вештина, јер су много више дигитално писмени него што је то био случај пре онлајн наставе“, истакла је проф. Уна Поповић, директорка Средње школе и гимназије „Архимед“.

Према сопственом признању, ученици су углавном користили поменуте уређаје за забаву и социјални контакт. Сада, еволуцијом образовног система, ученици сами уочавају да је дигитална писменост од есенцијалне важности за даље надограђивање њихове личности и каријере.

Тако се сада најпознатији веб-сајт за видео-материјал користи као непресушан извор додатних информација за оне који желе више да знају, а „чет-собе“ су се претвориле у праве дигиталне учионице у којима се одвија важан процес вршњачког учења.

То је омогућило једну здраву надоградњу дигиталних компетенција ђака.

„Важна предност онлајн наставе је и чињеница да ученици сада могу да погледају видео-лекцију у доба дана када имају највећу концентрацију, што умногоме доприноси брзини усвајања градива и повећава количину усвојеног знања.

Такође, исти час могу погледати небројено пута и на тај начин да сами себи, без додатног ангажовања наставника, разреше нејасноће унутар саме лекције. Ово доприноси повећању самопоуздања код ученика, нарочито из предмета у којима су слабији.

Наравно, наставник је увек доступан за сва додатна питања, што доприноси и бољем повезивању наставника и ученика“, рекла је професорка Уна Поповић.

Дакле, модел онлајн наставе може повољно утицати на ментално здравље ученика.

„Предавањима и материјалима за наставу може се приступити рачунаром, телефоном и другим паметним уређајима, с било ког места и у било које време, управо онако како нама одговара, јер верујем да смо сви понекад пожелели да распоред предавања направимо како желимо.

'Moodle' платформа и учење на даљину јесте нешто што на нашем факултету постоји годинама, али мени као студенту традиционалних студија платформа је служила као додатак у настави.

Ту су професори постављали обавештења и додатне материјале поред оних које смо имали на предавањима и вежбама“, рекла је студенткиња.

Како ниједан модел наставе није савршен, тако и модел онлајн наставе има своје недостатке

"Највећи проблем је недостатак интеракције, који сам узалудно покушавала да превазиђем разним средствима. Људски контакт, осмеси, погледи и енергија коју међусобно размењујемо на часовима не може се никада пренети у дигиталном окружењу.

На овај начин остајемо ускраћени и ја као професор, али и они као студенти, за јединствена искуства која можемо стварати само док смо заједно. Још један значајан недостатак онлајн наставе настаје услед техничких проблема, као што су прекид интернет везе, оптерећеност појединих платформи, кварови рада слушалица, микрофона итд.

Сви ови проблеми могу озбиљно да утичу на квалитет наставе, тако да их треба имати у виду посебно ако онлајн настава постане трајни модел у високом образовању“, закључила је професорка др Саша Виријевић Јовановић.

„Колико год сам као студент навикла на рачунар и његову употребу, сада се време које проводим за компјутером повећало и долазим у ситуацију да ми треба пауза и да ми је заморно када само помислим да нешто треба да урадим на рачунару, па макар то било и само гледање предавања", рекла је студенткиња Ана Вељић.

„Али велика мана је губитак интеракције између професора и студента. Контакт путем платформи за видео-конференције, најчешће буде са искљученим камерама и микрофонима, па професори не могу да нас анимирају као што је то случај са предавањима уживо.

А ми често нисмо довољно фокусирани, јер имамо слободу да током предавања радимо све оно што у слушаоници не бисмо могли", рекла је студенткиња.

„Ако одаберемо да сагледамо и предности онлајн наставе, верујем да имамо разлога за задовољство.

На наставницима остаје задатак да нове облике наставе и даље унапређују и да унапређују онлајн социјализацију ђака, усмерену на целокупну слику развитка личности и способности сваког ученика“, истакла је професорка Уна Поповић, директорка Средње школе и гимназије „Архимед“.

„Младе генерације заслужују квалитетно образовање. У ситуацији када неко покушава да нађе посао, морамо предвидети и период за пет, десет, чак и двадесет година, и у складу с тим да припремамо студенте да иступе на тржиште рада и у дигитални свет.

Будућност је управо у томе“, закључио је професор др Јанос Хараламбидес са Колеџа „Ледра“ у Никозији.

„Жива реч јесте незаменљива, али треба реално закључити да смо учинили шта смо могли у оваквој ситуацији“, истакла је професорка Уна Поповић, директорка Средње школе „Архимед“.