Да ли се сукоб генерација заоштрио више него икада

„Мисле да све знају и у то су дубоко убеђени“. Не, ово нису јадиковке џангризавог бејби-бумера који се жали на миленијалце, већ цитат грчког филозофа Аристотела који се жали на омладину још почетком 4. века пре нове ере. Међугенерацијски сукоб је питање старо колико и људска цивилизација.

Иако концепт „сукоба генерација“ можда и није нов, чини се, бар на први поглед, да се он последљих година прилично разбуктао. У лето 2020. припадници генерације З су прешли на Тик ток и почели да се ругају миленијалцима што лудују за Харијем Потером, кафом, што користе другачији сленг и што се понашају као „одрасли“. Онда су почели да им се подсмевају због уских фармерица и емотикона који плачу од смеха и музике коју слушају.

Линија фронта није повучена само између ове две генерације. Пре стасавања генерације З, примарни противник миленијалаца су били бејби-бумери. Али ни миленијалци нису само недужне жртве на које су се окомили и они млађи и они старији, и они имају доста путера на глави.

Линије поделе

Истраживачки центар „Пев“ дефинише генерацијске поделе на следећи начин: тиха генерација (1928-1945), бејби-бумери (1946-1964), генерација Икс (1965-1980), миленијалци (1981-1996) и генерација З (1997-2012). Наравно, ово су крајње грубе и проблематичне категоризације, јер је јасно да ће припадник генерације З који има 23 године имати потпуно другачије искуство у пандемији коронавируса, на пример, него неки деветогодишњак који припада истој генерацији.

На ове нијансе посебно скреће пажњу Елиза Филби која се као историчар специјализовала за област генерацијске припадности. „Као историчарка покушавам да разумем друштво кроз дискурс који је доминантан у тренутку када су се неки догађаји збили“, наводи Филби.

„Али ове кохорте су крајње произвољне. Оне описују поједине људе, али не све. Потребно је обратити пажњу на нијансе унутар ових категорија“. Филби, која себе описује као „старију миленијалку“ – некога ко се налази негде између миленијалаца и генерације З – каже да је ова подела генерација „мало попут хороскопа. То су уопштавања“.

Ипак, иако је јасно да ово није потпуно прецизна метрика, неоспорно је да се генерацијске поделе огледају у реакцијама на свакодневна животна збивања, али и на културном плану.

Линије сукоба

Не изненађује да су два највећа проблема која утичу на савремено друштво – као на пример политичка збивања и пандемија – чест извор генерацијских сукоба. Иако су старији људи рањивији у случају пандемије коронавируса (јер иако је међу зараженима више млађих, код старијих је смртност већа), подаци говоре да је пандемија економски више погодила млађу популацију.

Истраживање из априла прошле године показало је да је 35 одсто припадника генерације З забринуто да ли ће и даље имати посао за месец дана, а 30 одсто није сигурно да ће моћи да плаћа рачуне, у поређењу са осам, односно 10 одсто бејби-бумера.

Ове тензије по генерацијским линијама појавиле су се и на референдуму о Брегзиту 2016. године – 75 одсто гласача старости од 18 до 24 године гласало је за останак, док је 66 одсто оних између 65 и 74 гласало за одлазак. Мада, како напомиње један парламентарац: „Старије генерације су обликовале млађе“.

Како виде једни друге

Упркос свим оградама, јасно је да неке међугенерацијске разлике постоје у јавном дискурсу. У једној анкети коју је спровела агенција „Ипсос“ 2019. године од Британаца је затражено да опишу различите генерације користећи унапред утврђену листу фраза и речи.

Открили су да су три главна појма повезана са бејби-бумерима била „угледни“, „оријентисани ка заједници“ и „финансијски добростојећи“. За миленијце је то било: „технички потковани“, „материјалисти“ и „амбициозни“, а за генерацију З: „технички потковани“, „материјалисти“ и „себични“.

Шта их обликује

Историјски гледано, Џени Бристоу, професорка социологије на Универзитети у Кантерберију, која је написала неколико књига на ову тему, објашњава да се генерацијске поделе изводе на основу кључних догађаја који су обележила пунолетство одређених старосних група а које дефинишу њихов поглед на свет.

Указује и на рад Карла Манхајма, социолога који је 1928. године написао есеј Генерацијски проблеми. „Разматрао је зашто долази до међугенерацијских сукоба. Његов аргумент је био да гледано историјски, постоје периоди у којима се чини да се свет одједном из корена мења“, објашњава професорка, и да то ствара раздор између старог и новог.

Бристоу напомиње да догађаји попут Другог светског рата, 11. септембра ии пандемије постају „кључни тренуци“ за оне код којих се данас обликује њихов поглед на свет. „Они разумеју друштвени помак (током ових преокрета) и он постаје део њихове свести – то је оно што обликује ову поделу међу генерацијама“, наводи социолошкиња.

Нико није поштеђен

Како припадници одређене групе старе, тако се мења и наш поглед на одређену генерацију. На пример, подсећа професорка, на крају Хладног рата, деведесетих година, било је уврежено схватање да ће „бумери спасити свет“ – јер су се успротивили против конзервативних норми сопствених родитеља крајем шездесетих. „Онда до 2010. године добијате ову масовну реакцију која каже: 'они су све забрљали'“, подсећа професорка Бристоу и додаје да се слично догодило и са миленијалцима, „како су постајали старији и мање умиљати и симпатични“.

Генератори сукоба

Наравно, чини се потпуно разумљивим да се померање приоритета природно ствара у жару свеопштих промена – на пример, млађи људи све гласније говоре о климатским променама јер њихова будућност ће бити угрожена. Али, Џен Филби напомиње да постоје и други разлози који доводе до подела, јер „Генерацијске категорије је измислила рекламна индустрија како би сегментирала своју публику приликом оглашавања“.

Без обзира на разлоге који стоје иза тога, било да су друштвени или економски, зашто се чини да су све већа непријатељства између ових група – посебно када друштвене мреже користе све генерације. Разумљиво, породице су, по дефиницији, подељене по генерацијским линијама.

Филби каже да је један од највећих катализатора све веће поделе међу групама економска разлика коју данас видимо између старије и млађе генерације – миленијалци су на својој кожи осетили огромне промене у смислу тришкова високог образовања, ушли су на тржиште рада током историјске рецесије и живе са стално растућим ценама станова (сваки четврти миленијалац не може да купи стан). „Економски фактор је можда најважнији у наглашавању ових разлика“, сматра Филби.

„Када су бејби-бумери били млади, новац друштва био је усмерен на децу. Када су бејби-бумери били студенти, култура и новац друштва били су усмерени ка студентима. Кад су бејби-бумери куповали куће, погодите шта? Друштво, политика и економија били су усмерени на куповину кућа“, подсећа историчарка.

Поред овог незадобољства економском ситуацијом, Филби тренутни интензитет генерацијских сукоба приписује и друштвеним мрежама и технологији. Сматра да су друштвене мреже само појачале поделу између младих и старих, која је иначе увек била ту, али се захваљујући овоме појачала и погоршала, с обзиром на то да технологија данас има велики утицај на понашање људи.

Друштвене мреже као поприште борби

Мет Шимковиц, уредник портала Know Your Meme, слаже се да би сукоб генерација „постојао без обзира на интернет“, али каже да интернет игра улогу и у томе како и зашто се људи ангажују.

У прошлости, расправе о политичким и друштвеним темама су се водили само у мејнстрим медијима, али сада свако може да се укључи у дебату о свему и свачему. „Интернет ће чак и наградити оне који инсистирају на темама које поларизују публику. Ови сукоби на Тик току између миленијалаца и генерације З су веома популарни, те ако објавите нешто на ту тему, број ваших пратилаца се одмах увећава“, додаје Шимковиц.

Вероватно је имало утицаја и то што су током претходне године људи остајући код куће и много више времена проводили на друштвеним мрежама. „Ствар са друштвеним мрежама, посебно у време интензивне изолације, постаје начин на који људи конституишу свој идентитет и покушавају да нађу смисао“, каже Бристоу. „Дакле, све ствари које су већ присутне у културним ратовима – кругови истомишљеника (такозване echo chambers), сукоби и потрага за потврдом – све то постаје интензивније“.

Има ли начина да се сукоб стиша?

Да ли постоји решење? „Рекао бих да је решење у напуштању друштвених мрежа“, каже Шимковиц. „Али то се неће догодити“.

Уместо да се потпуно елиминишу ти онлајн културолошки окршаји, сматра да је решење да „Компаније које су власници ових платформи уведу бољи надзор и квалитетније модерирају дискусије“.

Иако је сасвим природан поредак ствари да мислите како они који су старији од вас губе контакт са стварношћу и знају много мање о свету од ваше генерације и како он заиста функционише. Ниједа генерација није ни прва ни последња која има такав став.