Осетљивост врхова наших прстију је већа но што смо могли и да помислимо

Недавна научна студија открила је колико су сензорни неурони на нашим прстима пријемчиви. Испоставило се да осећамо и најмањи додир на само једном гребену нашег отиска прста.

„Претпостављало се да један папиларни гребен на врховима прстију игра одређену улогу у осећају додира, али то до сада није било измерено“, наглашава Ева Јароцка, коауторка студије са Универзитета Умеа у Шведској, преноси Сајенс алерт.

Сензорни неурони прикачени на рецепторе налазе се тачно испод површине коже, што нам омогућава да осетимо додир, вибрације, притисак, бол и још много тога. Само наше руке садрже десетине хиљада ових неурона, од којих сваки има рецепторе на малој површини коже, која се назива рецептивно поље.

Како би мапирали ова поља, истраживачи су везали руке 12 здравих људи, а како би се уверили да не могу да померају прсте, залепили су им нокте за пластичне држаче.

Машина је тада покренула точак на коме су се на размаку од 0,7 милиметара налазиле 0,4 милиметра широка зрна преко прстију испитаника. Научници су помоћу електрода причвршћених на рукама учесника очитавали реакцију сваког неурона.

У ствари, научници су мапирали најосетљивије зоне – познате као потпоља, унутар ширих рецептивних поља.

Израчунавањем подручја за откривање сензорних неурона и њиховим мапирањем на отиску прста, тим је открио да је то подручје једнако ширини једног гребена.

Ова потпоља се нису померала без обзира којом брзином је машина окретала тачке или је мењала смер, што сугерише да су ова осетљива подручја усађена у саме гребене отиска прста.

„Утврдили смо да осетљивост распореда потпоља за оба типа неурона у просеку одговара просторном пољу од ~ 0,4 милиметра и пружамо доказе да просторна селективност потпоља настаје јер његов придружени рецепторски орган мери механичке догађаје ограничене на један папиларни гребен“, наводе истраживачи у свом новом раду.

Узбудљиво је што је ово прва студија која је показала да нам гребени отисака прстију помажу да тачније осетимо свет око себе.

„Имамо сва та вишеструка жаришна места и свако од њих реагује на детаље од 0,4 милиметра, што је приближна ширина гребена (отиска прста)“, наводи Јароцка.

„Наш мозак прима све те информације и ово заиста нуди објашњење како је могуће да смо тако спретни и да имамо тако висок праг осетљивости на врховима прстију“, закључује научница.