Милано, зелени град

У наредних десет година биће формирано 29 нових паркова и засађена три милиона стабала. Таквим урбанистичким преокретом власти се надају да ће смањити температуре.

Пјерфранческо Маран, заменик градоначелника задужен за животну средину, објашњава да се између високоурбанизованих делова у центру града и зелених делова града бележи значајна разлика у температури. Током лета, та разлика износи и до пет степени. „Заиста, температуре у граду су абнормално високе средином септембра. Последице могу бити озбиљне. У Ломбардији, смртност изазвана вирусом ковид 19 највиша је у Европи. Загађена животна средина повећава ризик од настанка респираторних обољења", наводи Маран.

Стефано Боери, архитекта и директор миланског урбанистичког развојног пројекта, каже да су током најтежег периода пандемије схватили да су људи са оштећењима плућа имали најозбиљније симптоме и да је свеж ваздух најважнији за здравље становништва.
Микеле Мути, баштован, истиче да је то нешто што ради страствено и с дубоким уверењем: „Важно је развити зелене површине, како у Милану тако и у целом свету".

Симона Пици, становница зграде „Вертикална шума", наводи да хладовина дрвећа ствара микроклиму која успешно смањује температуру током лета. Становник исте зграде каже да је одушевљен вестима о планираном сађењу стабала.

Милано жели да повећа зелене површине до 50 одсто у наредних десет година. То тражи инвестирање у износу од неколико десетина милиона евра, али чини се да су становници спремни на више порезе ради бољег живота.