Велика ДНК анализа мења нашу слику о викинзима

Ко је викинг? Многи одмах помисле на одважног скандинавског освајача светле пути и косе, који је живео пре око 1.000 година. 

Међутим, нова истраживања показују да један важан детаљ у овој легенди није скроз тачан. Према резултатима генетичке анализе преко 400 викиншких скелета који су годинама били проналажени широм Европе, многи викинзи нису били скандинавског порекла, а многи од њих су имали тамну косу.

„Резултати ове студије мењају нашу слику о томе ко су били викинзи", каже Еске Вилерслев, генетичар који ради на Универзитету у Кембриџу и Копенхагену.

На новој студији - највећој генетичкој анализи викинга до сада, објављеној у часопису Нејчр, уз Вилерслава, који је био водећи истраживач, радио је тим од више од десет научника који су истраживали остатке 442 викиншка костура пронађена на налазиштима у Скандинавији, Великој Британији, Ирској, Исланду, Гренланду, Русији, од којих већина датира од 793. до 1966. године нове ере. 

ДНК секвенцирање остатака мушкараца, жена, деце и беба - сугерише да се и пре и након доба викинга, велики број страних гена, из Азије, са југа Европе, из Велике Британије, „сливао” у скандинавске лозе.

Резултати истраживања показују да су јужни региони Скандинавије били „центри” разноликости, вероватно јер су географски ближи јужним деловима Европе и Азији. С друге стране, проток гена унутар Скандинавије био је ограниченији, а неке популације викинга биле су изолованије него што се мислило.

Као што можемо да претпоставимо, викинзи на својим путовањима нису само освајали земље и ширили трговину, него су ширили и своје гене, што се и данас може видети у генетским анализама. 

"Дански викинзи отишли су у Енглеску, шведски на Балтик, док су норвешки одлазили у Ирску, Исланд и Гренланд, па тако данас у Великог Британији 6 одсто људи има викиншке гене, а у Шведској 10 одсто", каже Аштон Маргарјан са Универзитета у Копенхагену.

Али оно што је интересантно, сами викинзи из ове три "нације", веома су се ретко мешали.