Зашто су се, некада давно, заједно сахрањивали – човек и пас

Археолози су на југу Шведске, где је некада било гробље, пронашли остатке пса за које се процењује да су стари више од 8.400 година.

„Тело пса је добро очувано, а чињеница да је сахрањен на локацији где је некада био центар насеља из каменог доба јединствена је", рекао је остеолог Ола Магнел из музеја Блекинге о открићу у близини града Солвесборг.

„Нагли пораст нивоа мора донео је наносе блата које је на свој начин помогло да се сачувају ови остаци. Археолошка ископавања која су у току укључивала су уклањање слојева песка и блата", објаснио је вођа пројекта за који је задужен музеј Блекинге Карл Персон.

Шведски археолози рекли су да је пас сахрањен са једном људском особом, напомињући да је у далекој прошлости било уобичајено да се људи сахрањују са предметима за које су током живота били везани.

Такође није била реткост да се поред њих укопају и животиње са којима су покојници имали посебну везу.

„Таква открића, попут овог гроба у којем леже људско биће и пас, чине да се осећате још ближе људима који су овде давно живели. Имамо пуно сличности, нарочито када су у питању осећања туге због губитка", рекао је Персон.