Драга Љочић - прва српска лекарка, феминисткиња и филантропкиња

Рођена је у Шапцу где је завршила Лицеј, а потом постаје прва Српкиња која похађа циришки Медицински факултет.

У време Српско-турског рата учествовала је као болничарка и одликована чином поручника. После рата, по повратку у Србију, дуго не успева да добије посао у државним здравственим институцијама јер „жене не служе војску“, како је писало у једном од одговора.

Тек после ургенција краљице Наталије Обреновић и детаљног испитивања њене стручности пред комисијом, одобрено јој је отварање приватне лекарске праксе. 

Kасније почиње да ради у државној болници у којој је дуго имала статус лекарског помоћника. У време Српско-бугарског рата, ради као једини лекар у три београдске болнице.

По завршетку рата унапређена је у секундарног лекара, са знатно мањом платом него њене мушке колеге.

После тридесет година рада у државној служби, из које је отпуштена јер је захтевала изједначавање професиналног статуса са мушким колегама, учествује у Првом светком рату као лекар и наставља приватну праксу.

На крају, држава јој одобрава право на пензију. 

Била је велика добротворка и са Лазом Лазаревићем је често бесплатно лечила децу, поготово девојчице јер је знала здравствено стање девојчица по женским школама.

Основала је удружење за старање о напуштеној деци чији рад је јавност осуђивала јер се углавном радило о ванбрачно рођеној деци.

Због велике смртности новорођенчади, преводи књигу руске докторке о неговању беба и мале деце како би образовала мајке у Србији. Њеном заслугом, изграђен је дом за незбринуту децу, као и болница за мајке и децу.

Имала је пет ћерки са Рашом Милошевићем, једним од оснивача радикалне странке, а једна од њих - Радмила, иако свесна положаја жена лекара у Србији, следила је пут своје мајке и завшила студије медицине у Цириху.