Зашто је призма важна

Наша дневна соба, кухиња у којој ручамо, фрижидер, замрзивач, учионице и ходници у школи а често и читаве зграде у којима живимо имају облик призме.

Поред ових, четвоространих призми, постоје и тростране, шестостране и многе друге правилне и неправилне призме.

Изгледа да човековом укусу одговара облик четворостране призме, како што је на пример чоколада, мада ни тростране нису тако лоше, мислим на „Тоблероне“. Човек је од давнина себи градио куће тако што је грађевински материјал, камен или цигле направио у облику призме.

Од њих је градио зидове, опет у облику призме, а на њих је стављао кровове у облику тростране призме. Египатски и грчки храмови су у облику призме а после су их још украшавали стубовима и рељефима да буду лепши.

Нас у математици занимају следећа питања у вези са призмом: како да израчунамо површину и запремину призме? Али пре тога, да расклопимо једну призму и да видимо од чега се састоји њена мрежа.

Када расклопимо четворострану призму у чијој основи је правоугаоник, онда имамо три пара подударних правоугаоника. Призму чине: две базе-B и омотач-M.

Израчунавање површине и запремине призме

Површину правоугаоника знамо: дужина пута ширина. Ако измеримо странице датих правоугаоника и израчунамо површине ова три различита правоугаоника, а затим их саберемо и помножимо са два, добићемо површину дате призме.

P=2*(ab+bH+aH)

односно површина призме се израчунава преко обрасца: 

P=2*B+M

Да видимо како се израчунава запремина призме. Запремина је простор, које тело заузима. Свако тело око нас заузима неки простор. Коцка заузима део простора, има згодан облик, јер су све три димензије једнаких дужина: дужина, ширина и висина.

Баш такав облик је узет за јединицу мере за запремину.

Запремина призме израчунава се по обрасцу:
V=B*H

За мерење запремине постоје разне јединице мера, мање или веће: 1цм кубни, 1 дм кубни и 1м кубни.

Кубни метар се још у свакодневном говору назива кубик, а има и већих мера за запремину, као што је „вагон“ и један вагон има десет метара кубних. На пример производња угља у неком руднику мери се бројем ископаних вагона у току дана.