У Русији откривена кућа од костију мамута из леденог доба

Ово није прва „кућа од мамута"“ која је пронађена у Русији, али је најстарија и највећа. Упречнику је већа од 12 и по метара.

Мада су истраживачи ископали и истражили овај локалитет, још увек нису схватили тачну намену ове грађевине, преноси Си-Ен-Ен.

Шездесетих и седамдесетих година прошлог века научници су на истом подручју открили сличне, нешто мање грађевине које су назвали Костенки 11. Локалитет се налази 500 километара јужно од Москве и ту је сада смештен Државни археолошки музеј-резерват Костенки.

Пошто су 2014. године пронађени неки остаци, наредне године су започета ископавања на овом локалитету која су трајала три године. Студија која детаљно описује ова открића објављена су у часопису Антиквитет.

Грађевине од костију

Овакве грађевине од костију мамута саграђене још у ледено доба, пронађене су широм Источне Европе. На основу претходних сазнања, стручњаци су сматрали да су их градили људи из доба палеолита да би им служили као стамбени објекти, односно као уточишта током оштрих зима. Познато је да је температура током зиме у леденом добу падала до - 20 степени Целзијуса.

За изградњу овако масивних грађевина од костију стотине мамута било је потребно доста времена, што научнике доводи у недоумицу јер популација ловаца-сакупљача никада није проводила много времена на једној локацији.

„Кости мамута су врло тешке, а изградња кружне структуре захтева много времена и енергије“, сматра професор Александер Прајор, руководилац ове студије и археолог са Универзитета у Ексетеру.

Кости мамута су поређане у непрекинути круг и на објекту не може да се утврди где је био улаз. Истаживачи су до сада идентификовали кости 51 мамута и 64 лобање.

Унутар круга пронађени су докази да је ложена ватра, али нису пронађени други докази који би указивали на то да је коришћена и за становање. Зато научници покушавају да открију стварну намену ових објеката.

„Њима је то очигледно нешто значило и вероватно је имала одређене ритуалне елементе, чак и ако је имала и неку практичну намену“, наводи професој Прајор.

Ово откриће наводи на закључак и да је у овом подручју, очигледно, још увек било дрвећа које су ловци-сакупљачи могли да користе током леденог доба, пошто су друга подручја у северној Европи била сасвим опустошена.

Зашто баш кости мамута?

Међутим, ово је још више збунило научнике и навело их да се питају када су већ имали дрво на располагању, зашто су градили од костију мамута. То значи да су намерно изабрали кости мамута. Али зашто?

„Није јасно ни то да ли су ово кости мамута које су људи сами уловили и убили или су их сакупили од животиња које су угинуле природним путем“, додаје професор.

Једна од претпоставки је и да су ове грађевине биле складишта хране, што им је помогло да преживе летено доба и његове разорне зиме.