Чаробни легат Данице Атанасијевић

Даница Атанасијевић је била жена импресивне биографије, за своје време изузетно еманципована, образована на ликовној академији, са богато развијеном мрежом контаката по свету, које је користила за промоцију бање „Селтерс“ и привлачење туриста.

Даница је тежила да унесе иновације у нову средину, пратила је европске трендове, била информисана о догађајима и новостима у свету.

Омогућила је многим Младеновчанима да се преко ње укључе у пословну и културну европску мрежу.

Била је посвећена хуманитарном раду и организацији догађаја из културе. Помагала је Дечју и Женску стручну школу у Младеновцу, омогућавала школовање девојчицама из сиромашних породица.

„Београдски миље пренела је у Младеновац и бању 'Селтерс', који су у првим деценијама 20. века имали завидан ниво европске културе, што се види по предметима које је породица Атанасијевић оставила Музеју Младеновца“, истакао је Велибор Катић, виши кустос Музеја града Београда, у емисији „Све боје живота“.

Изузетно драгоцен, Легат породице Атанасијевић у Музеју Младеновца садржи неколико хиљада предмета и заправо представља легат живота жене између два рата у Србији.

Како је Даница била лидер у одевању и друштвеном животу, легат чине одећа, накит, употребни предмети, библиотека, фото-документација и уметничка дела која је Даница насликала, као сведочанство о њиховој епохи и духу времена.

Модни дизајнер Игор Тодоровић истиче да је у Легату породице Атанасијевић сачувана естетика једног животног стила: „Има неколико веома вредних одевних комада, треба их чувати јер су доказ и историјска смерница како је то некад изгледало – од неких који су индустријски рађени, које бисмо данас назвали прет-а-портеом (фр. prêt-à-porter) или савременом модом, до онога што је рађено и дорађивано ручно, што бисмо назвали високом модом.“

Он каже да је госпођа Даница изузетно водила рачуна о томе шта ће обући, а исто тако је била упућена у ондашње трендове.

Сведоци смо једне кутије из Лафајета, који и данас постоји, а основан је давне 1912. године, у Паризу и Ници.

Та кутија говори да је Даница, ако бисмо превели на данашњи језик, у оно време одлазила на она места која су била скоро хипстерска. Отишла је на право место и препознала праве вредности.

Важно је напоменути и да је, као и бројне жене из Србије у том периоду, била упућена на три тржишта: бечко, будимпештанско и француско. Била је претплатник разних новина.

У једној занимљивој архиви види се да је Даница сведочила последњим трендовима „Луја Витона“ у Вогу и да је и те како била упућена у светске модне стилове.

Занимљиво је да се интересовала и за уређивање ентеријера и актуелне стилове у тој области.

О целој тој причи сведочи један изванредан парапет који је сама осликала, управо на трагу француске естетике тог божанствено цветног и воћног аранжмана на њему.

А да би мирис некако ставила у контекст онога што има на парапету, била је и купац једног изузетно старог и цењеног парфимеријског бренда Роже е Гале, који постоји још од друге половине 19. века и данас је присутан у Паризу и на светском тржишту.

„Музеј Младеновца чува једну бочицу од стакла, која би, сигуран сам, данашњим историчарима бренда била врло занимљива, јер је сачувана скоро интегрална, у кутији од папирмашеа, у стаклу које се тада радило“, истиче Игор Тодоровић у емисији „Све боје живота“.

Када се све то сагледа, може се закључити да је жена у том периоду била и те како освешћена, упућена у естетске, козметичке, стилске и друге вредности.

Када погледате различите архиве и легате, па и овај њен, видите да је жена у Србији тада била врло информисана о томе шта су последњи трендови, а да ниједног тренутка није имала Инстаграм, закључује наш саговорник.