В. А. Моцарт – 264 године од рођења

Моцарт заузима врло важно место у историји светске музике. Уз Хајдна и Бетовена, припада тзв. бечкој класици.

Рођен је 27. јануара 1756. При крштењу је добио четири лична имена – Јохан Хризостом Волфганг Теофил, а касније је користио само два – Волфганг Амадеус.

Кад се прочуло о генију, нису престали да стижу позиви за наступе и концерте. Моцарт је проглашен чудом од детета, те је почео да путује широм Европе и приређује концерте.

Тада та путовања нису била изразито удобна, јер се путовало у кочијама у које је могло стати највише осморо људи. Кретало се брзином од око шест километара на сат, тако да можете замислити колико је трајало једно путовање (на пример, растојање од Беча до Рима је 1.165 километара, а путовање је трајало 19 дана, и то по десет сати на дан).

Волфгангов отац Леополд је имао важну улогу у стварању „легенде о Моцарту“. Био му је десна рука, подршка и учитељ.

Моцарт није имао ни девет година када је објавио своје прве симфоније, прве сонате за чембало, прва вокална дела, концерте. Тиме почиње освајати читаву музичку Европу: Холандију, Француску, Швајцарску...

У периоду 1766–1770, од своје десете до четрнаесте године, написао је седамдесетак дела – међу њима око петнаест симфонија, бројне сонате за инструменте с диркама и за виолину, клавирска дела, мисе. Из тог периода је и позната Миса солемнис у ц-молу за хор, гудаче и солисте.

Након навршене петнаесте године па све до смрти, компоновао је више од петсто дела, што је веома много с обзиром на његов кратак живот.

У октобру 1762. свирао је у дворцу Шенбрун за царицу Марију Терезију. Као награду му је даровала свечана одела која су припадала њеној деци.

Његово дело Отмица из Сераја први пут је приказано у бечком Бургтеатру 16. јула 1782. у присуству цара. Салцбург, у којем је провео највећи део свог живота, назван је Моцартов град.