Канада, Грчка и Вијетнам у борби против пластичног отпада – глобалне пошасти

Канадски премијер Џастин Трудо сматра да је загађење пластиком глобална пошаст и да ће Повеља Г7 помоћи да се она искорени. Он је изјавио да ће до 2021. године у Канади бити забрањени пластични предмети за једнократну употребу, као што су сламчице, флаше и кесе, и додао да ће тачан списак забрањених пластичних производа бити састављан после научне процене.

Нека предузећа су већ почела да предузимају кораке док чекају да влада одлучи који ће предмети бити забрањени. Труде да пронађу одрживе алтернативе за пластичне поклопце за чаше који се и даље користе јер на тржишту још нема одрживих решења.

Трејси Кларк из „Бриџхед кофија“ каже да увелико раде на решењу овог проблема и да више не користе пластичне штапиће за мешање кафе, већ металне кашичице.

Тим Греј, руководилац сектора Одбране за заштиту животне средине, каже да Канада жели да преузме водећу улогу у борби против пластике и додаје да охрабрује чињеница да је држава озбиљно почела да се бави тим проблемом.

Премијер Трудо је рекао да сваке године око милион птица и више од 100.000 морских сисара буде повређено или угине због пластичног отпада који се баца са остацима хране.

Грчки рибари у борби са пластичним отпадом

Познато је да сваке године у морима и океанима заврши око осам милиона тона пластике, услед чега се смањују популације најмање 600 врста, од којих је 15 одсто угрожено. То европске рибаре кошта 80 милиона евра.

Како би помогли у чишћењу мора широм Грчке, рибари плаћају 200 евра месечно за рециклажу отпада из својих мрежа. Из воде се, поред рибе, извлачи све више пластике и лименки.

Лефтерис Арапакис, оснивач организације „Еналеја“, и његов тим започели су прошле године амбициозан програм са грчким риболовцима за увођење одрживијег начина риболова. Ова организација, која има подршку и грчких и страних донатора, подстиче рибаре да пластични отпад из својих мрежа не бацају назад у море, већ да га касније рециклирају.

 Арапакис каже да су из мора уклонили лименку кока-коле врло чудне боје. „Када сам је мало боље погледао, схватио сам да јој је рок истекао 1987. године. Тридесет година је била у мору. То је заиста шокантно“, каже Арапакис и додаје да му није био јасан став риболоваца који су му рекли да им није плаћено да хватају отпад, већ рибу.

Након само неколико месеци многи риболовци су променили своје навике. Један капетан му је рекао да је у стара времена своје пластичне шољице од кафе бацао у море, али сада их баца у канту за смеће. „Подсетио сам га да је то било пре само шест месеци, а не стара у времена“, додао је Арапакис.

Шта се, у ствари, може направити од рециклираног отпада из мора? Организација „Еналеја“ има план. Мреже, конопци и остало шаљу се у иностранство где их рециклирају и претварају у чарапе, купаће костиме и друге корисне ствари.

 „Пластика, конзерве и други отпад стављају се у линију за рециклирање коју смо створили са сертификованом компанијом“, каже Лефтерис Арапакис. Он истиче да се мора проширити сарадња. Неопходно је да се и друге компаније укључе у програм, као и сама држава. Најважније је радити на подизању свести људи.

Рибар Кристос Панајотоу истиче да је море њихов живот и да људи морају да престану да бацају отпад у њега и да га загађују. Каже да се у води, поред пластике и других мањих предмета, могу наћи чак и бицикли или мотоцикли.

Рибари су дали подршку овом програму, јер знају да, чистећи море, помажу и себи.

Апели вијетнамских стручњака и Министарства природних ресурса и животне средине

Како би смањио загађење животне средине и заштитио здравље људи, и Вијетнам је решио да се „обрачуна“ са пластичним отпадом. Вијетнамски стручњаци кажу да је борбу против океанског пластичног отпада неопходно увести у законске оквире, у комбинацији са еколошком стратегијом раста океана.

Научници наводе да је близу 400 морских врста прогутало пластику или микропластику, што је повећање од 40 одсто од 1997. године. На једној плажи три радника дневно прикупе у просеку четири-пет врећа пластичног смећа.

„Ако људи наставе да користе пластичне производе и бацају их у воду, океан ће се претворити у депонију отпада“, рекао је Суван Нантасарут из Одељења за контролу загађења Министарства природних ресурса и животне средине.

Искуство неких земаља показује да су потребне политике управљања да би се смањио ризик од пластичног отпада. Зато је ресорно министарство на језеру Хоан Кијем организовало догађај у покушају да убеди људе да промене своје лоше навике и поведу рачуна о животној средини.