„Пасивно пијење“ или штета коју конзумирање алкохола причињава другима

Истраживање објављено у Journal of Studies on Alcohol and Drugs наводи да сваке године у Сједињеним Америчким Државама један од пет одраслих Американаца, што чини око педесет три милиона људи, претрпи штету због пијења друге особе, претежно у виду претњи или узнемиравања, али и физичког напада, последица вожње у пијаном стању, породичних или финансијских проблема.

Најрањивије групе – жене и млади

Аутори студије открили су да последице „пасивног пијења“ највише трпе особе млађе од 25 година, жене и особе које су и саме попиле.

Пол има утицај на врсту претрпљене штете. Тако су жене чешће пријављивале финансијске и породичне проблеме, док су се мушкарци жалили на уништавање имовине, вандализам и физички напад.

Ова студија је потврдила налазе претходних истраживања када је конзумирање алкохола у питању: за жене су највећа претња крупни мушки чланови породице, а за мушкарце – непознате особе.

Истраживање показује да особе млађе од 25 година имају већи ризик од повреде због пијења неког другог. Чак су и људи који су умерено пили били више него двоструко изложени ризику од узнемиравања, претњи и саобраћајне несреће коју је изазвала особа под дејством алкохола.

Значај законске регулативе

Одавно је познато да алкохол узрокује бројне здравствене проблеме особама које га пију али доктор Свен Адреасон из Иститута Каролинска у Стокхолму тврди да је то само део његовог штетног утицаја.

„Када су истраживачи упоредили релативни утицај различитих штетних супстанци на корисника и на људе око њега, закључили су да алкохол више од свих супстанци, укључујући дуван, хероин и кокаин, наноси штету другима“, истиче Андреасон.

Као што су истраживања о последицама пасивног пушења допринела увођењу веће контроле пушења, тако се аутори овог истраживања надају да ће њихов рад подстаћи законодавце да донесу регулативе које ће смањити штетни утицај алкохола на здравље.

Др Тимоти Наими, стручњак за јавно здравље из Медицинског центра у Бостону, заговара повећање пореза на алкохолна пића, напомињући да постоје чврсти докази да већи порези на алкохол смањују прекомерно пијење и умањују штету коју трпе људи који нису пили.

Др Свен Андреасон види одређивање минималних цена алкохола као могуће решење за смањење његове штетне употребе.

„Има све више података о напорима које земље предузимају у оквиру својих националних програма како би смањиле не само употребу алкохола већ и неке од секундарних штета које конзумирање ове супстанце причињава. Посебно се истиче утицај ценовне политике на све облике насиља – нападе, сексуално насиље, породично насиље, и насиље према деци. На пример, у Канади је забележено смањење стопе насиља након увођења минималних цена алкохолних пића“, пише Андреасон. 

Вођа истраживања Мадабика Б. Најак из Института за јавно здравље у Окланду слаже се са колегама: „Контролне мере, као што су цене алкохола, опорезивање, смањење доступности и ограничавање рекламирања, вероватно су најефикаснији начини да се смањи не само употреба алкохола већ и штетан утицај алкохола на особе које га не пију“.

Сви научници укључени у истраживање сматрају да је крајње време да почнемо озбиљније да схватамо секундарне ефекте пијења алкохола.