Дрвеће у борби против климатских промена

Биолог Сузан Милијус наводи главне поставке нове студије, према којој на Земљи постоји простор за много више шума него што их има сада. Садња великог броја стабала обезбедила би више времена за решавање горућег проблема климатских промена.

Запањујућа нова процена о моћи садње дрвећа могла би да промени приоритете у борби против климатских промена. Планета има толико много површине погодне за садњу и раст новог дрвећа да би садња дрвећа на 0,9 милијарди хектара земље могла да „зароби“ око две трећине угљеника ослобођеног људским активностима од почетка индустријске револуције, открива нова студија.

Без рушења градова, коришћења постојећих фарми или природних травњака, нове пошумљене површине могле би да допринесу општој пошумљености толико да би она имала укупну површину величине САД, известили су истраживачи у часопису Сајенс.

Нови резултати поставили су садњу дрвећа као највиши приоритет за добијање одређеног времена у борби против климатских промена, каже коаутор студије Том Краутер, еколог из Цириха.

Студија је користила сателитске снимке како би се видела природна густина дрвећа у различитим екосистемима. На основу тих слика показано је колико има земљишта погодног за развој шума.

Научник је апеловао да се посаде мешавине аутохтоних врста. То ће помоћи очувању птица, инсеката и других природних врста. Према урађеним анализама, има довољно простора за развој зелених провршина које би заробиле око 205 метричких гигатона угљеника у приближно једном веку.

Ипак, истраживачи упозоравају: ако се буде чекало са пошумљавањем планете – „моменат“ да се ублаже климатске промене ће бити изгубљен. Анализа указује да уколико се емитовање гасова настави у овој мери, промена климе на Земљи до 2050. смањиће потенцијал за развој нових зелених површина на око 223 милиона хектара.