Наш однос према рециклажи

Највећи број испитаника је старости између 50 и 65 година, а најмање су заступљени они до 30 година живота. Код 40 одсто испитаника прва асоцијација на реч рециклажа су прерада и поновна употреба.

Испитаници су навели да у отпаду из домаћинстава преовлађују храна и њена амбалажа, а у тој, углавном пластичној амбалажи, најзаступљеније су боце за једнократну употребу. Због тога је покренута кампања „Носим своју боцу" да би се једна боца користила у дужем периоду. 

Процењује се да на глобалном нивоу пластична амбалажа чини више од половине укупног отпада, док у нашим домаћинствима чини четвртину укупног кућног отпада.

Када је реч о интересовању грађана за рециклажу, 24 одсто анкетираних је веома заинтересовано за ову тему, а њих 44 одсто је средње заинтересовано. Највећи извор информација о рециклажи за испитанике јесу ТВ емисије и прилози.

Истраживања показују и спремност грађана Србије да мењају свој однос према отпаду и рециклажи. Иако већина нема прилику да за пластичну и стаклену амбалажу добије новчану надокнаду, 82 одсто оних који су учествовали у овом истраживању изјаснило се да би сортирали отпад у домаћинству уколико би за то добили бесплатне кесе.

У Србији отпад за рециклажу већ одваја 33 одсто домаћинстава, од чега 13 одсто потпуно раздваја папир, пластику и метал, док 20 одсто то чини делимично. Чак 62 одсто грађана смањило је употребу пластичних кеса откад је почела њихова наплата у супермаркетима.

Истраживање се бавило и сличностима и разликама у ставовима мушкараца и жена и њиховом односу према управљању отпадом у домаћинствима.

Посебан фокус ове студије био је на женама и њиховој спремности да усвоје промене које могу да заштите породицу и животну средину. Тако је 77 одсто жена одговорило позитивно на питање да ли су спремне да мењају навике у управљању отпадом, а на исти начин одговорило је 67 одсто мушкараца. Уједно, 55 одсто жена и 48 одсто мушкараца подстиче друге да се брину о селекцији отпада.