Црњански

Према изричитој пишчевој жељи, израженој у тестаменту његове супруге Виде, легат Милоша Црњанског стиже у Народну библиотеку Србије 1979. године.

Лична библиотека, рукописна грађа, фотографије, документи, цртежи, намештај, украсни и одевни предмети део су богатих фондова националне библиотеке у Београду. Ову изузетну збирку јавност је могла да види у целини само једанпут ‒ на изложби организованој поводом стогодишњице пишчевог рођења, 1993. године.

А шта је њен садржај, шта нам све може помоћи у откривању личности Милоша Црњанског?
Библиотека садржи више од 450 библиографских јединица; чува се и више од 1.200 јединица рукописне заоставштине, 179 фотографија Црњанског и његове породице, док се у збирци докумената налазе ђачке књижице, студентски индекси, новинарске легитимације и други лични документи.

Трагови живота

Најранији траг o литерарном стварању Милоша Црњанског представља лист са текстом у драмској форми на коме је он много касније написао белешку: „Из једне трагедије à la Јакшић, 1906‒8". Тај лист је брижљиво сачуван у дволисту на коме се Црњански потписао мастилом, уз цедуљу са потписом његовог оца, Томе Црњанског. Ту је и текст „Судбе", прве песме коју је објавио у часопису Голуб 1915. године.

Многи документи представљају занимљива сведочанства о животу писца ‒ индекс Универзитета у Бечу, издат крајем 1913, иако је његове студије прекинуо рат, о чему сведочи војна књижица из аустроугарске војске. Ту је и нови студентски индекс, овог пута Филозофског факултета Универзитета у Београду.

Сачувани су и бројни службени документи ‒ о стицању звања, о постављењима и напредовању у дипломатској и чиновничкој каријери, а из послератног, емигрантског периода, чувају су новинарске легитимације, чланска карта ПЕН центра у Лондону, југословенске путне исправе, чланска карта Савеза књижевника Југославије и Српске књижевне задруге. Међу документима се налазе и чланска карта Народне библиотеке Србије из 1972, као и одлука Библиотеке о додели награде Милошу Црњанском за „Роман о Лондону", као најчитанијој књизи за 1974. годину.

Аутограф песме „Посланица из Париза", коју је Црњански објавио у Зениту 1921. године, занимљив је као једини руком писани текст једне песме сачуван у његовој заоставштини. Овај препис песме, који је Црњански написао средином педесетих година у Лондону, значајан је јер сам писац није чувао своје рукописе нити су се они могли сачувати у издавачким кућама после више деценија његовог живота у емиграцији.

Велики путник

Део легата чине примерци водича, бедекера и туристичких карата које је Црњански користио на путовањима и својеручно обележавао места која намерава да посети. Карте Фиренце, Рима, Шпаније и Португалије, нарочито Лисабона или Лондона, илустративно сведоче о пишчевој озбиљној посвећености путовањима и студиозној припреми за обилазак. Путописне белешке су великом путнику биле драгоцене за будуће радове.

Емиграција

Посебну причу представља период проведен у емиграцији.
Сачуван је лични примерак „Ламента над Београдом", чије је прво издање објављено у Јоханезбургу 1962; ауторска фотографија Куден бича, где је Црњански написао ову поему, као и фотографија зграде робне куће Херодс у Лондону, за коју је Вида Црњански шила хаљине за лутке како би се прехранили у тешким годинама емиграције.

У легату се налазе и пишчев писаћи сто и столица, комода, писаћа машина, фото-апарат и неколико украсних предмета. Сачувани су кофер Милоша Црњанског са личном одећом, цртежи ‒ студије лица и орнамената из гимназијских дана, као и један аутопортрет у уљу.

Рукописи

Сама библиотека није превише велика ни нарочито богата. С обзиром на то да је у годинама проведеним у емиграцији живео доста тешко, Црњански није донео много књига. Али зато право благо представља рукописна заоставштина у којој се налазе радне верзије различитих текстова. Црњански је писао на писаћој машини, а затим је на тексту вршио исправке, мењао и дотеривао написано.

Народна библиотека Србије поседује неколико дактилоскрипата „Романа о Лондону", а међу њима се налази и коначна верзија прве књиге, и неколико уводних поглавља друге. Највише рукописне грађе односи се на књиге мемоарског дела „Ембахаде", у којима Црњански пише о догађајима и људима које је сретао током своје каријере у дипломатији.

Обимна кореспонденција сведочи о важним контактима са више од 250 личности из света књижевности и политике, међу којима су, између осталих ‒ Иво Андрић, Младен Лесковац, Ребека Вест, Лејла Пеџет, Милан Стојадиновић, Александар Дероко, Оскар Данон... Ту је и оригинално писмо Филипа Христића из 1950. године. Секретар Добротворног удружења слободних грађана Југославије у Лондону нуди Црњанском да се запосли као кореспондент у једној лондонској банци. Писмо је написано после бројних неуспешних молби које је Црњански слао на различите адресе у потрази за било каквим извором зараде.

Фотографије

Збирка фотографија такође је веома значајна, јер осим снимака који су начињени на разним књижевним сусретима после повратка Црњанског у Београд, садржи и већи број приватних, али и старих породичних фотографија које је писац носио током свих својих сеоба.

Овде се налазе ретки снимци Виде и Милоша на летовању на Бледском језеру или на скијању у Абруцима, током службовања у Риму тридесетих година прошлог века. Већину фотографија начинио је сам Црњански који је волео да фотографише, о чему сведочи и његов лични фото-апарат марке иконта, такође део легата. Тим апаратом је снимио све фотографије, а уз њега се чувају и негативи и контакт копије снимака на којима се препознају мотиви из његових дела, путописа и романа, као што је фотографија куле у Данској, скијашице у Шпанији, светионик на Шпицбергену, или снежни предели којих се сећа у књизи „Код Хиперборејаца".