Како ћете провести празнике?

Одговоре на ова питања за Интернет портал РТС-а тражили смо у разговору са психологом Небојшом Јовановићем.

Најпре да сагледамо колико нас поменуто невероватно убрзање и инфлација нових технологија доводе до механичког живљења и какве су последице таквог живота.
‒ Свет и живот се убрзавају све више и више, а промене су сталне. Дакле, имамо брзину и огромну количину промена у кратком временском интервалу. До чега то доводи? Отприлике, живимо као што скролујемо по зиду Фејсбука или неке друге друштвене мреже ‒ прст који се помера горе, доле и тек нам понешто привуче пажњу. Те информације брзо дођу, брзо прођу, човек их не вари. Када имамо гомилу информација које не примамо емоционално, не удубимо се у њих ‒ остајемо празни.

Да ли на тај начин можемо да посматрамо и однос према празницима а пре свега према Новој години?
‒ Исто се дешава, најчешће две људске реакције. Прво, тражимо све више неког спектакла, јер када је човек празан, он споља тражи стално дешавање. И онда непрекидно врти по виртуелним зидовима и по животу, тражећи узбуђење и нешто што ће га покренути. И зато, када дође Нова година, људи који могу, најчешће желе себи да приуште спектакл, нешто што ће их оживети. Са друге стране је реакција: Пусти ме тога, дај да доживим неки мир. То је оно чувено: Где ћеш за Нову годину? И одговор: Скромно и у кругу породице. Отварају се сада и питања: ко то има и ко то може? да ли имаш породицу? да ли имаш круг пријатеља с којима се редовно виђаш? Јер је суштина празника: имати времена да се људи окупе, обиђу, да се створи интимна атмосфера и нешто што је стварно доживљено.

Споменули сте време. Да ли смо заиста свесни могућности које нам доноси празнично време? Да ли је могуће дати ново значење личном времену у свету у каквом живимо?
‒ Људи који успевају да одрже баланс и нађу лично време, који успевају да одрже комуникацију са другим људима и своје односе, свесни су шта им празник нуди. Они размишљају: сада коначно могу више да се посветим ономе што волим, да читам, видим пријатеље, обиђем некога. Они траже осмишљавање тог свог личног времена у неком миру. Јер празници дају неколико дана мира и расположења за честитање, виђање. Ономе ко то не успева да одржи у свом редовном животу, ко је изгубио комуникацију, празник отвара питање: како да доживим неку сензацију, да се негде супер, „лудо" проведем.

Да ли су у томе важне године?
‒ Овде не мислим на млађе људе, који углавном немају потребу за миром већ траже „луди провод". Мислим на оне који имају 35, 40 година и старије који су усмерени на породицу и блиске пријатеље. Они осмишљавају празнике тако што траже нешто мирно, интимно и повезано.

Чини се да је доста једноставно добро провести празнике?
‒ Суштински, да. Јер, у једноставним стварима је смисао. Како треба да се проведе Нова година? Па онако како живите. Ако живиш тако што стално тражиш спектакл и нешто што ће да те додирне и покрене, онда то тражиш и од Нове године. Ако живиш тако што одржаваш блискост, љубав и породицу, онда тако планираш и Нову годину. У кући или ван ње, време се користи за повезивање, за заједничке активности.

Новогодишњу ноћ многи доживљавају као прекретницу, у њу често уграђују сопствена велика очекивања... Због чега то радимо?
‒ Људи су симболичка бића и Нова година често јесте симбол за прекретнице. Наравно, то може бити и неки други дан, рођендан, на пример. Често се каже: Од 1. јануара ћу окренути лист. Наравно, ова новогодишња резолуција се углавном не испоштује, али делује као моменат који симболизује промене и одлуке, што може бити значајно.

Да ли сматрате да новогодишњи ритуал има смисла у овој цивилизацији коју сада живимо? Да ли може да нас повеже са неким темељним вредностима и значењима?
‒ Ја мислим да су сви добри ритуали нешто што човек треба да одржава. Враћамо се на почетак разговора, време сталних и брзих промена ствара код човека страх, угрожава нам осећај стабилности. Добри ритуали човеку дају осећај ‒ добро је да је бар нешто стабилно. Знате оно: Ми се сваке Нове године окупљамо, китимо јелку, правимо руску салату... па и када се сећамо свог детињства, углавном се сећамо тих лепих ритуала који нас подсећају да нешто траје, јер човек има потребу да нешто траје. Људско биће није прављено за брзину и толико много промена. Брзина и промене су непријатељи човечанства, менталног здравља. Ми имамо потребу да нешто одржимо. Треба чувати те добре ритуале, они нас подсећају на то да постоји нешто стабилно, а вредности су стабилне.

А како ћете ви провести новогодишње празнике?
‒ Скромно и у кругу породице. И тако проводим сваки празник. Не волим да путујем, празници ми служе за окупљање породице, деца ће доћи на празнични ручак, бићемо заједно, разменити утиске о животу. Јер, шта друго даје смисао животу? Све остало је шарена лажа, осим повезаности са људима које волимо и повезаности са својим радом који волимо, за који осећамо да има смисао.