Благодети Борачког крша

Истраживања која спроводи Завод за заштиту споменика у Крагујевцу, а пре свега историчар уметности Ђорђе Миловановић, пружају поглед на живот у средњовековној Србији и указују на значај града на литицама Борачког крша. 

Град је уцртан на карти млетачког картографа фра Маура, што указује на важност коју је имао током средњег века. Када се град први пут помиње у старим документима?

‒ Познати подаци у којима се помиње град Борач односе се на угарски упад у Србију 1389. године, када је Жигмунд Луксембуршки заузео градове Борач и Честин. Доласком на власт Ђурђа Бранковића, поред изградње смедеревског града, започели су радови на утврђивању осталих српских градова међу којима је и град Борач. Камен коришћен приликом изградње доношен је из оближњег каменолома. Током владавине деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића Борач је задржао привредни значај и био седиште „власти". У њему је живео један од највећих достојанственика и властелина тог времена ‒ Радич Поступовић. Он је био родом из тих крајева, познат као ктитор манастира Враћевшнице.

Турци су Борач први пут заузели 1438. године, након чега је убрзо враћен деспоту Ђурђу, али скоро две деценије касније освојио га је Мехмед II Освајач 1459. године. Из времена турске владавине нема познатих података, претпоставља се да је тада град изгубио свој стратешки значај те је запустео, објашњава Ђорђе Миловановић.

Данас су трагови градских зидина постали саставни део густе грабове и букове шуме на брду. Стена надморске висине 507 метара, над којом лежи средњовековни Борач вулканског је порекла и представља геолошки и геоморфолошки феномен?

‒ Да, садржи андезит и дацит. Иначе, Борачки крш је стављен под заштиту 2018. године као природно добро од изузетног значаја (односно прве категорије) да би се очувале комбинације геолошких и микроклиматских околности које омогућавају опстанак карактеристичне флоре и фауне у овом региону. Историјска целина старог града је уклопљена у природне вредности. Борачки крш заиста има посебну енергију!

Стрме литице изнад којих се уздизао град, обезбеђивале су контролисање прилаза, али су истовремено условиле неправилну основу града ‒ која је у потпуности прилагођена конфигурацији терена. Град је био подељен на горњи и доњи ниво. Данас уочавамо донжон кулу, темеље цркве уклопљене у оквиру зидина и остатке стамбених зграда, иначе појава тврђанских цркава је ретка.

Како је град био организован?

‒ На основу досадашњих сазнања претпоставља се да је град имао шест кула, од којих посебну пажњу привлачи кула кружне основе, позната као Бела кула, за коју Феликс Каниц претпоставља да је римска. Недалеко од ове куле су остаци грађевине за коју се претпоставља да је црква која је у народном предању приписана цару Душану; он је ту боравио око 1350. године.

У горњем граду су могуће биле смештене војна посада и управа, а у доњем складишту станови и други објекти. Служио је и да се у њему склони околно становништво приликом непријатељских напада јер је захваљујући свом положају дуго могао да одолева у таквим ситуацијама. Ово место је у ратовима у прошлом веку такође служило као збег и склониште од непријатеља.

Од истраживача средњовековног утврђења издвајамо Милана Милићевића и Јована Мишковића с краја 19. века, као и путописца Феликса Каница. Свакако, истичу се напори професора Александра Дерока, који је урадио први план града 1950. године и професора Ђ. Бошковића, који је тај план допунио. Ви сте са колегама из Завода дали значајан допринос да се скрене пажња на овај важан споменик природе и културе.

‒ Средњовековни град Борач категорисан је као културно добро од великог значаја 1983. године. Међутим, и поред тога неопходно је вршити археолошка истраживања која ће пружити потпунију слику о овом утврђењу, истакао је Ђорђе Миловановић.