Будући археолози ће нас памтити по пилећим костима?

Чак је и Министарство пољопривреде САД морало да промени смернице и омогући компанијама да по минуту обрађују 175 птица (у односу на претходни максимум од 140). А шта је са костима пилића? Како истичу истраживачи, у будућности ћемо имати депоније пилећих костију које ће достизати висине Хималаја и с временом постати фосили.

Једног дана, кад људи напусте ову планету ‒ вољно или не - на основу тих фосилних остатака могло би се закључити да су пилићи били доминантни облик живота на Земљи.

Све је почело с напорима САД да се смањи број гладних. Пилетина се производила на фармама у великим количинама, и иако је имала измењен укус, постала је јефтин оброк, што је посебно било важно у условима послератне депресије.

Једном се сматрала луксузном храном, а онда је нашла пут до трпезе сваке породице. Као што је некадашњи председник Херберт Хувер једном обећао у својој предизборној кампањи, било је „пилетине у сваком лонцу".

Ипак, све интензивнији темпо производње утицао је на укус и квалитет меса. Пилићи које данас конзумирамо, током живота се врло мало крећу и константно једу. Неспособни су да преживе ван ограђених простора на фарми. Постоји чак и бојазан да им је услед таквог третирања промењен ДНК. Промењен им је и метаболизам - стално траже храну и константно једу!

Укратко - данашњи пилићи су производ људске интервенције. Како Ана Лиз Грифин пише за Quartzy, „пилићи које једемо сада, посебно у Сједињеним Државама, индустријски су производ исто колико и пластика и бетон". И тако, пилеће кости могу заузети своје место поред пластике, као један од симбола цивилизације.